Tihi

NEKADA DAVNO
JEDNA JE ZATRAŽILA,
A DRUGA INSISTIRALA,
PA POŠTO DANAS ISPUNJAVAM ŽELJE
ISPRIČAĆU VAM PRIČU O TIHOM
(ako imate koji minuta viška - počnite)

Ne tako davno u jednom kraljevstvu živela je Mala Zlatna Ribica.
Bila je baš od onih malih zlatnih ribica koje su mogle da ispune bilo koju želju.
Ali ona je bila mnogo tužna mala zlatna ribica. Plakala je svake noći.
Niko nije mogao da je uteši.
Imala je jedan san. Želela je da ode u Tihi okean. Toliko je želela, da je sve znala o njemu. Koliko je veliki, koliko je plav, ko sve pliva u i po njemu. Ma, sve je, ama baš sve je, znala o njemu. Ali, avaj, on je bio tako daleko.
Gledala je sve filmove o njemu. A jel' znate koji joj je bio najomiljeni? Pa, da - "Otpisani".
Kad god bi čula reč na T zadrhtala bi. Oblio bi je neki čudan osećaj vreline, a znate da to nije baš najbolje za ribice.
Jao, šta bi ona dala da ode u Tihi okean. Tolika sloboda. Toliko boja. To nepregledno prostranstvo. Tada bi bila, sigurno srećna.
Njene drugarice i drugari su je tešili i verovali zajedno sa njom da će kad-tad otići.
Samo bio je jedan mali problem. Ona je živela u kraljevskom jezeru, a Tihi je bio mnogo, mnogo, baš mnogo daleko. Iza mnogo mora i planina i jedne paprike koja se slučajno našla na tom putu.

U kraljevskom jezeru je bilo baš kraljevski. Hrane koliko hoćeš. Čisto. Lepo. Provetreno. Ma, šta kraljevski - carski. Nikome nije padalo napamet da ode, čak su čuli da su mnoge ribe iz Tihog želele da dodju baš u njihovo jezero. Teško je bilo doći u jezero. Rigorozne kontrole, čak 33 nivoa provere porekla, imovine i svakakvih stvarčica. Mala zlatna ribica je po rodjenju bila odredjena da živi baš tu. Čim se rodila, prva reč je bila Hihi, ali tada nije znala da kaže T.

Jednog dana, kao mnogo puta do tada, brčkala se na površini jezera. Ležala je i gledala u nebo nad njom. Pevušila je pesmu o Tihom i njenoj želji da uroni u njega. Pesmu je sama smislila i komponovala, čak je i scenski nastup imala. Jednom rečju čitav show program o Tihom i maloj zlatnoj ribici.

(Pošto ovo ide u nedogled - uskoro ćemo da ubrzamo radnju)

Iznenada mala zlatna ribica oseti da joj se nebo poče približavati. Zagleda se bolje. Nebo je bilo sve bliže i bliže. Ne baš mnogo, ali je primećivala razliku. Okrete se, da pogleda da li se i dno udaljava, ali dno je bilo tik ispod nje. Pogleda pravo i ugleda dva velika, nasmejana, crna oka kako je gledaju.
Pokuša da zaroni ali nije imala gde. Bila je uhvaćena. Bila je u dlanovima malog raščupanog, pegavog dečaka sa glupavim osmehom na licu. Gledao je u nju kao u sedmo svetsko čudo. Nije progovarao, ali kao da je sve vreme hteo nešto da kaže.

Uspravila se otresla nešto kapljica sa sebe, pogledala ga pravo u oči i rekla tekst koji je morala da nauči odmah po rodjenju.
- Bravo. Ti si ulovio Malu Zlatnu Ribicu. Ispuniću Ti Pet želja.
Razmisli dobro, jer Čovek mora da vodi računa šta želi.
Želje se ne mogu negirati ako ti nisu po volji kako si Ti umislio.
Jedini način je da sledećom željom ispraviš grešku. Ali ni tada nije sigurno da li ćeš poželeti kako treba.
Navodim očigledan primer da bi ti bilo jasnije:
Čovek je ulovio zlatnu ribicu i poželeo da bude prestolonaslednik. Sledećeg trenutka je čuo glas. Otvorio je oči i video da leži u ogromnom krevetu natkrivenim zlatnim baldehinom. Nad njim je stajao čovek sa poslužavnikom, blago nagnut prema njemu.
Čuo je njegove reči: "Prestolonasledniče. Molim Vas probudite se. Morate da doručkujete jer uskoro krećete u Sarajevo".
Nadam se da je ovaj primer bio dovoljan da uvidiš šta može da bude problem oko želja.
Imaš tri sata da razmisliš i izgovoriš svoje želje.
Formulacija glasi: - Moja /redni broj želje/ želja je da /kažeš svoju želju/.
Da li ima nekih pitanja?

Bila je malo nervozna, ali je uspela da ispriča sve smireno i staloženo. Bila je ljuta jer nije očekivala da će baš neki klinac da je uhvati. Nije očekivala ni princa, ali baš neko raščupano derište. Ali ok, šta je tu je. Da završi i ovo pa da nastavi sa pesmicom. Doline čokolade i brda karamela su je ježila ali šta je moglo da se rodi ispod onakve kose.

- Ja sam Tihomir, reče mali. Ja i jesam prestolonaslednik.
Samo je trepnula i već ga je gledala sa blesavim smeškom. Pomisli, kako je mali ustvari i sladak sa tom bleskastom kosicom. Kao neko pilence šaškasto. Do sada nikada nije čula da se neko zove Tihomir. Kakvo divno ime.
- Ali me svi zovu Tihi. Moja braća su Prlomir i Mrkomir a sestra Marija. Deda se zove Jovan. A onaj smešni čika što nas jurca je Mikula.
Voda u rukama Tihog poče da ključa i od te vreline on za malo da ispusti Malu Zlatnu Ribicu. Brzo ih spusti u jezero i rashladi ih.
- Zašto pevaš o meni i tebi? - upita je.
- Ja, ja, ja ... Pa, ja pevam ali o okeanu.
- Da, znam. Samo se šalim. Svaki dan dolazim ovde da slušam tvoju pesmu. Divna je ali je malkice tužna. Da li je to blues?
Mala zlatna ribica se trže. Kakav dan. Kakav obrt.
- Da čujem želje. Vreme prolazi.

- Moja prva želja je da sva deca budu srećna i voljena
- Gotovo
- Moja druga želja je da sva deca budu sita.
- Gotovo
- Moja treća želja je da sva deca budu dobra prema svojim roditeljima.
- Gotovo
Tako ti je to kad živiš u Tataratira carstvu. Samo deca, pa deca. Dobro, ok. Šta li će sad, da bude mir i ljubavi svuda u svetu i sve tako dok neki bezobraznik ne uhvati neku drugu zlatnu ribicu i pokvari sve. Ali, šta da se radi neka o tome brinu oni u administraciji.

- Pre nego poželim još dve želje, da li mogu da ti dam jedan poklon što sam ga Tebi namenio?
- Hm?
Izvadi malu preslatku novogodišnju jelkicu sa ukrasima.
- Ovo je za tebe. I molim te, da je nosiš sa sobom. Da te podseća na mene. Znaš Ja te mnogo Volim.
Pogledala je jelkicu. Baš je bila predivna.
- Ok

- Moja peta želja je da ...
- Preskočio si četvrtu
- Ne, ne. Prvo petu pa onda ću četvrtu.
- Ne. Pravila postoje ne možeš da preskačeš.
- Molim te. Videćeš da moram prvo petu. Molim te.
- Hm, nije baš po pravilima. Ali ... Ali u redu.
- Moja peta želja je da se vratiš iz Tihog okeana kada god poželiš.
- Molim?
- Moja četvrta želja je da odeš u Tihi okean.


-