Hemija

Nekada ne znam kako sebi da objasnim sebe.

Nisu to leptirići. To je nešto jače.
Više dodju kao strašni grčevi koji dolaze u naletima i skupljaju mi sve želudačne sokove.
Sve nekako proživljavam kroz stomak.
Mozak mi se nakostreši, a koža mi se naježi.
U ustima imam ukus metala i jake kiseline.
Noge su mi hladne a prsti mokri.
Ne znam kako, ali imam neki čudan osećaj - već vidjenog.
Tada moram da povučem ručnu i da prikočim, jer kada počnem da puštam filmove zalutam u razne vilajete sopstvenih mračnih delova iskustava i paralelnih Života.

Hoću neki lek.
Hoću terapiju dugu.
Hoću maksimalnu negu i potpunu brigu.

Ako hoćeš možemo da budemo najjači par u gradu.

Ali ti bi nekog drugog ujutru da budiš za posao.
Tebi prija da te cimaju.
Do čega je Tebi stalo?
U kakav si to magičan krug ušla svojevoljno?
Čarobnjakov sin može čini da skine - ali i Ti moraš da želiš.
Da li želiš?

Isturi grudi.
Namesti šiškice.
Obuci suknju kratku.
Stani na štiklice.
Neka Tvoja gola noga krene i uzjaši ga.
Sešćemo na motor i otići daleko.
Privi mi se uz ledja - da osetim kako dišeš.
Pod rukom ću osetiti butine Tvoje glatke.
Osetiću toplinu koja izbija iz Tvojih nogu.
Lančani sudari će biti ono - što će ostajati iza nas.


-