Na granicama moći 2 - Sunce agresije

U jednom prethodnom sam otkrio i u naredna tri posta otkriću
Vam moje doživljaje dok sam lutao
svetom i tražio svoje poreklo

...

Mislio sam da mi je život potpuno sredjen i zanimljiv, kada sam na tavanu pronašao stari kilt, a u škrinji pored sam našao ostatak nošnje i gajde.

...

Jednom prilikom spuštajući pse u vodu pao sam sa palube i stvarno se našao u plavim dubinama.

...

Pošto sam se prejeo plavog patlidžana par trenutaka pre nego što sam upao u okean hladnoća me je skroz preplavila pa postadoh veoma plav i neprimetan starom okeanskom vuku koji nastavi put.

Srećom, padajući setio sam se nekih Bosanaca koji su na moru sa visokih litica skakali uvek pravo na grudi, tako da sam se odlučio na bombu. Tako sam jako udario da mi se činilo kao da je sve puklo oko mene.
Ovo uplaši sve kitove koji zaplivaše pravo prema meni. Tada me je uhvatio strah. Veliki strah.

Moji drugari NewFoundLanderi zaplivali su pravo na kitove. Bila je to borba neravnopravna. Bio je to najveći pomor kitova na svetu. Mislio sam.
Počeo sam da gubim svest. Setih se tada davljenika sa Titanika i brzo počeh oko sebe da tražim neku dasku ili pojas za spasavanje.
Ali, avaj.
Videvši toliko kitova da plutaju Stari Okeanski Vuk je okrenuo brod. Bilo mi je lakše.
Ali, avaj.
Moji drugari doplivaše do mene i počeše da me vuku prema pučini. Mada je ona za mene bila svuda oko mene.
Verovao sam im. Kapetan nas je izdao i zato je morao da plati - najskuplju cenu. Ubica.

Želeo je da na palubu izvuče što više kitova. Brod je počeo da tone a on ih je još ukrcavao. Srećom oni su bili samo ošamućeni tako da su mu razlupali ceo brod a jedan od najvećih ga je tako jako udario repom da smo videli kako leti. U toj sjajnoj zvezdanoj noći dok je tako leteo i vrištao njegov zlatni zub je izgledao kao neka zvezda padalica.

Drugari su odjednom stali i počeli da kruže oko mene i da laju. Moji drugari su hteli nešto da mi kažu.
Ništa ih nisam razumeo.
Vreme je prolazilo i ja sam počeo da malaksavam. Hladnoća mi je postajala prijatna.
Odlučio sam da malo odmorim noge.
Odjednom sam pod sobom osetio tlo.
Moji drugari su počeli da me ližu i gurkaju.
Stajao sam usred okeana. Počeo sam da ih mazim i da im dajem bakalare koje sam uvek nosio sa sobom.

Osetih da izranjam. Tlo se pomeralo na gore. Odjednom sam se našao izvan vode, zajedno sa mojim drugarima.
Nije to bio kit. Nije to bila nikakva životinja. Bila to nekakva metalna grdosija.

Vrata su se otvorila.
Pojavili su se neki Japanci. Počeli su nešto da viču na mene.
Mada nisam znao ni reč japanskog, shvatio sam da se nalazim na japanskoj nuklearnoj podmornici i da su zbog moje bosanske bombe morali da prekinu svoje vojne pohode na Ameriku. Ko zna kakve veze imaju Japanci i Bosanci.

Sprečio sam svetsku katastrofu i posle dobio brdo medalja i kojekakvih zahvalnica.
E, to su bili baš dosadni dani ali je bilo mnogo sveta.
Takodje, se ispostavilo da su moji drugari bili japanski tajni agenti. Svašta.

Poveli su me u Japan.

Negde na pola puta, taman kada sam počeo da savladavam japanski, izbacili su me u Sibiru.
Verovatno zato što sam im stalno pevao Yellow Submarine.

(O ovome više u sledećem postu - Mislim o Sibiru)

.