Zašto kitu rukom tresti, kada ćeš je Ti u slast jesti (4)

..., a posle male pauze)

Ustala je. Lagano.
Stajala je ispred mene.
Uzela je med i pustila je da klizi niz grudi.
Prišla je.
Njene bradavice su dodirivale moje.
Raširila je blago noge i pustila ga da je dodirne.
Blago pomerajući kukove, osećao sam je da - ga želi.
Podigao sam joj kosu.
Zabacila je glavu unazad.
Podigla je ruke i uplela ih visoke iznad glave.
Grudi su joj postale još bujnije i tvrdje.
Okrenuo sam je.
Oslonila se rukama o zid.
Osećao sam kako se guzom mazi.
Blago sam je uhvatio za guzu i počeo da je razdvajam.
Spustio sam ruke niže. Prsti su bili nadomak toplote.
Polako sam ih povlačio - dok se ona otvarala i topila.

- Mmm ... Lll ... Lepo mi je ...
Kroz poluglas je jedva čujno rekla.

- Mogli bi smo da nazdravimo našem poznanstvu. Zar ne, komšinice?

- Nemoj me više tako zvati, molim te.

Izašli smo.
Šampanjac je šumeo i spremao novi scenario.

Kristal je odzvonio i mehurići su počeli da klize.
Klizeo sam po njoj.
Ruke joj nisu bile stidljive - usta još manje.
Želela je.
Mogla je.
Htela je.
Ali je i znala.

Isprepletani - spojeni.
Prepušteni.
Ranjivi.
Nije mi se izlazilo.
Zatresla se i zgrčila.
Potpuno lagano je zarila nokte u mene.
Počeli su da klize.
Pogledao sam je.
Očiju zatvorenih i lica osmehnutog - sklupčala se.
Zagrlio sam je - polako se ušuškala skroz uz mene.
Pogled blag i poljubac pun.

- Ti nisi on. Reci da nisi.

- Ko to ja nisam?

- Reci da nisi!!!
Stegla mi je ruku.
Opet neki fijuk, što mi se stalno kače slučajevi.

- Nisam. Ja sam niko. Opusti se. Nećemo sada pričati.

Ko to ja nisam? Mada, sam sebe oduševio da sam najzad priznao da sam NIKO.
Jebi ga frajeru - tako stoje stvari. Ti si NIKO.

I što stalno moraju da smore sa nekim pričama.
- O čemu sada misliš?
- Da li ti je bilo lepo?
- Osećaš nešto prema meni?
- Da li si pazio?
- Sve ok?
- Žedna sam.
- Obriši me.
- Koliko je sati?
- Pozovi taxi, kasno je.
- ...

Moram priznati veoma originalno - Ti nisi on.

(odoh na vikend, a u ponedeljak zaplet - neka ideja ...

.