Business in Moldavia

Kada Vas trudnjača prozove jedanput, nije strašno.
Ali, kada Vas ta ista trudnjača prozove sledeći put
i to direktno i eksplicitno
- sumnjajući u verodostojnost Vaših "navoda" -
svaki pustolov i avanturolov bi se osetio krajnje mizerno.

Krajem 90-tih sam se zanimao za pisanje i životni smisao Meše Selimovića.
Fokusirao sam se na njegov život, krajnje bizarno - zbog vica o Muji i Hasi koji sam čuo u jednoj buregdžinici na obroncima Ilidže.

Haso: Bolan Mujo, jel' si ćuo?
Mujo: Šta, bolan Haso?
Haso: Nema više Meše Selimovića.
Mujo: Joj Haso, ko će sad biti pisac.

Krenuo sam sa trupom novopazarskih Derviša na put do Moldavije, gde su imali zakazanu turneju - medju Gagauzima i ostalim Moldavcima.
Nisam nešto bio lud za Dervišima ali mi je bilo bolje da krenem sa njima nego za ostatkom romana.

Neki etnolozi Derviše povezuju sa Škotima i Grcima, a neki nalaze vezu medju svima preko Indijaca i u nešto kraćoj varijanti i kod Indijanaca - ali suknja ili haljina je bila sastavni deo skoro svih kultura.
Bez obzira na sva mišljenja, dužina mi je taman koristila da uvijem u njih neke sitnice koje sam poneo mojim prijateljima na istoku Moldavije.

Sa antropološkog stanovišta mislim da su im najbliži bili Hašašini, ali da su se vremenom stopili sa Karlosom.

Stigao sam 27. avgusta na Dan nezavisnosti i želeo sam da se vratim 31. avgusta na Dan rumunskog jezika, ali okolnosti su učinili svoje - dan pre moga dolaska ukinuti su svi državni praznici i uveden je Dan vina.

Preko Baltia smo stigli u glavni grad Chisinau, a odatle sam se sam uputio u "otpadničku" republiku Transdnjestar i njihov centar Tiraspol.

Sve u svemu mnogo plave boje i nigde ravnog dela puta.

Vinograda ima na pretek, ali nema ko da radi. Pričali su mi da Krakovija ima podrum vina stotinama kilometara dugačak i da se u prestoničkom restoranu Koliseum ne može ništa drugo naručiti osim pravog moldavijskog vina.
- Rusi piju noću, a Moldavci kadgod hoću - kažu meni domaćini.
- Pa, jel hoću? - pitam ja njih.
- Hoću, hoću i danju i noću - povikaše svi u glas.

Tada mi donesoše buteljke od 0,7l i ja se pokolebah. Setih se bolovanja pod takvim poljskim, češkim i hrvatskim pakovanjima. Recite da sam dokon ali bez 0,75l ništa ne dolazi u obzir.

Zato pohitah u otpadničku republiku i izgrlih se sa baćuškama, dok sam im predavao neke upaljače koje se koriste u atomskim podmornicama u Beringovom moru i ... (pa ne smem baš sve da otkrivam).

Zgrabismo po 2,5dl vodke i pevasmo podsibirske pesme, dok jutro nije počelo da svanjiva i da nam najavljuje skori rastanak.

Za razliku od vina, za Moldavke mogu da potvrdim verodostojnost tvrdnji.

Obećavam da ću sledeći put biti manje podozriv i poslušati savet dragih nam blogerki.

U organizovanju koncerta sam učestvovao samo u smislu svetlosnih efekata. Rekli su mi da je bio pravi rock & roll.


.