Šanž dimanž - Promena nedeljom

Prvi put se desilo na volšeban način.
Sada je sve normalnije.
Jednostavno prestaneš da razmišljaš da li je sve ljudski korektno.

Tog leta u Splitu, sam tek stasao da sam zadjem u supermarket.
Ušao sam samo po toalet papir, pošto sam takodje stasao i za toalete za odrasle - koji nisu uvek bili u potpunosti opremljeni.
A na plaži je bilo dosta ljudi.

Imali su samo onaj u rolni koji je bio obmotan u neki papir, a krajevi ušuškani u rolnu.
Stao sam u red i lagano čekao kada ću što pre izleteti iz ove ogromne ali lepo rashladjene kutije.
Podižući se na prstiće da vidim kako sve napreduje ugledah - Nju.
Prebacih rolnu u levu ruku i dohvatih - čokoladnu bananicu (ne velikim slovima, jer joj je tada to bio samo nadimak).
I tako stojeći - i zanimajući se sa ova dva artikla - otkrih neverovatnu stvar - Da bananica potpuno pasuje u rolnu.

Mome čudjenju nije bilo kraja - kakvo otkriće. Vauuuu!!!!!

- Samo to?! - upita me prodavačica i prekinu me u daljem uzbudjenju.
Pogleda zbunjenog - nisam znao šta da kažem.

Tog letovanja sam se nakupovao toalet papira na komad u rolni da su moji postali blago zbunjeni mojom svakodnevnom opsesijom istim.

Te bananice su bile najsladje na svetu.
Ali celu krivicu snosi, moje sranje i ona glupava prodavačica - Samo to?!

Po povratku kući - evoluirao sam proces.
Pošto moji nisu hteli više da trpe moju zaludjenost toalet papirom, našao sam jednostavniji način - Da istu pojedeš u prodavnici.
Samo i tu je nastao problem - nisam uvek bio raspoložen da unutra jedem a i nije bilo neko okruženje.
Tako da sam jednom prilikom samo ušao i izšetao napolje.
I ništa!!!!

E, od tada sam se odvaljivao sa bananicama. Najveće zadovoljstvo mi je bilo da je skroz očistim od čokolade - ali to je zahtevalo poseban tretman i pažljiv pristup - a onda tako ushićen dokrajčivao krem.
Ko zna šta bi se desilo samnom - i u šta bi se pretvorio - da me moji nisu jednom posadili i blago zabrinuto upitali:
- Zašto jedeš toliko bananica?
Bio sam toliko zgranut i osramoćen da nisam znao šta da kažem.
- U prodavnici zapisuju sve te bananice i nama posle naplaćuju. Nije problem u novcu - nego u tvom zdravlju. Zašto samo bananice - ima i drugih slatkiša? Nemoj toliko da preteruješ sa slatkišima. Nećemo više plaćati - da li si shvatio!?!
Tada nisam bio siguran na koji deo moga zdravlja misle.

Tada tek shvatih koliko sam bio uočljiv i monoton. Bez kreativnosti - bez želje da napredujem.

Odlučio sam da se to više neće ponoviti - i svoje porive sam usmerio ka izučavanju madjionarskih trikova i posebnih metoda iluzije i hipnoze. Fizička kondicija i razgibanost svih delova tela je bila neophodna - naročito zglobova.

Nikada više nisam ni pomišljao da uzmem nešto što nije moje ili nešto što nisam kupio dok se u mojim rukama nije pojavio, takodje na volšeban način, jedan podebeli novčanik - ali ipak je to priča za sledeći post.


.