Izvin'te me što psujem

Pošto u poslednje vreme imam
nešto manje komentara
odlučio sam da pišem o politici

Jovan Cvijić je još početkom prošlog veka, rekao - U Srba je strast prema politici, veća od strasti za vodjenjem ljubavi.

Ova zemlja je štura da podari velikog čoveka!
Zato takve ljude moramo da čuvamo i branimo.
Zato palanački mentalitet moramo - zaboraviti.

Blato.
Kalj.
Etiketiranje.
Smeštanje.
Ogovaranje.
Podcenjivanje.
Omalovažanje.

Sve lepe reči za one koji žele da protivnike diskredituju.

Banditi koji su prevažišli i Makjavelija, Luja XV, Atilu i kojekakve Šćepane.

Ljudi koji su iz ličnih interesa odlučili da vode druge.
Ljudi koji su odjednom poveli milione drugih.
Amateri i bukači.
Ološ.

Priznajem da me je nacionalizam pokrenuo početkom devedesetih, ali na tom samom početku, otac moga druga me je iznenada prosvetlio.
Gospodin iz stare beogradske porodice mi je pričao o svojim doživljajima tokom drugog svetskog rata.
- I tako KMS, kada krišom odslušam Radio London - sidjem i kupim nemačke dnevne novine.
- Kako to, čika Kosta? Zar ste čitali okupatorske novine?!
- Tako si mlad, a komunizam te je već zahvatio!? Šteta!
- ?
- Vidiš, saslušamo mi šta kažu Englezi, ali me interesuje šta kažu i Nemci - jer istina je uglavnom negde izmedju. Običan čovek mora da napravi - svoju sliku. I molim te bez navijačke politike.

Hajdmo navijači - udrite u drombulje i pevajte svoje jadne himne.
Bodrite svoje igrače - da naprave što bolji transfer.
Upravu napolje i koljite se sa protivničkim taborom - dok keš samo kaplje.

Zanosio sam se sa, beše Pišanom Revolucijom - dočekao iz Padinjaka kolonu koju oslobodi Velika Leka. Kada je završio - završio je.
Spavao sam na Terazijama.
Kada su me u školi pitali - Zar si morao tamo da spavaš?
Rekao sam - Nas nekoliko je bilo most za sledeće jutro.

Prodjoše godine i ja se nadjoh opet u nekoj revoluciji.
Tada je nekoliko nas, bližih pravoslavnoj opciji - otišlo u rivalsku stranku, vodjstva Protesta.
- A jel stvarno?! Oni vode tu celu stvar?
- Zar vam nije malo čudno što su svi u odboru njihovi članovi. Što vrbuju sve koji donesu priloge. Što su vam smestili na trgu.
- Pa, da. Ali nismo baš sigurni.
- Dovidjenja

Zajednički su uništili omladinu.
Zajednički su za dekadu ocrneli buntovničku snagu.
Zajednički su se umeškoljili.

Sve 68-aši!
Da li vi znate, za šta su se borili te famozne '68 u Jugi.

Borili su se - da se skinu beli mantili i da svi obuku plave.
Borili su se za pravi komunizam.

Onda su se '69 osvetili - i ugurali drogu u zemlju.
Bolje neka samo u svojim glavama prave lepše svetove.

Tada su vožnje i počele.

Nekada davno - voz kada stane, dodju krediti, organizuju se radne akcije i sve se sredi.
Ne tako davno - voz kada stane, skidali smo šine koje smo prešli i stavljali napred, samo da se krene.
Sada - voz kada stane, izadju napolje i ljuljaju ga, samo da mislimo da se krećemo.

Stojimo na koloseku prošlosti i čekamo da nas pregazi voz budućnosti.

Nećemo uspeti - dakle opstaćemo, reče bradonja.

Nekada se znalo kako se edukuje politički kadar.
Prvo pioniri, pa omladinci - za to vreme se uče škole, pa ako si dobar sa znanjem i moralno politički - ti dobiješ upravljačku ulogu u nekoj firmi. Prvo imaš deset ljudi, pa sto, pa hiljadu. Pa ako ti se sve kockice slože - povedeš onda sve u propast.
Sada pišonje i slinavci - psiholozi i dramaturzi - drmaju ovim brdima.

Gde ste miševi?!

Pokoreni smo u prošlom ratu - i red je da nas više okupiraju i postave svoju upravu.
Svoju - a ne naše petokolonaše.
Poturica uvek beše gori od Turčina.

I baš me nešto briga šta se menja i ko se glasa i ko se obara.
Samo me interesuje berza i moj profit.

DAjte mi bolje indekse - ja ću se za izlazak pobrinuti.

Hoću diktaturu!
Hoću jednog krivca!
Neću stoglavu aždaju!

Pošto sam nepopravljiv - i opet ću pevati slobodi - pa ako se seti neka i ona zapeva.

Odoše Turci i procvetaše.

Odoh i ja u svoj svet.

.