Otići od mesa ili Februarski put

Sa čovekom za vezu sam se sastao u Milanu 20. februara, na železničkoj stanici u 10.30 sati po lokalnom vremenu.

Predao mi je koverat i otišao je.

U koverti sam našao kartu za voz i još jedan koverat.

Voz za Veneciju je kretao tačno u 11.00 sati.

EuroStarom sam stigao u Veneciju nesto posle 13.00 sati.

Izašavši iz voza otvorio sam sledeći koverat u kojem je bio još jedan koverat i spisak sa pravcem moga kretanja.

Veneciju sam oduvek doživljavao kao neko čudno mesto, koje ne bih preporučio srčanim bolesnicima i asmatičarima. Jednog avgusta sam noći provodio u kadi jer oka nisam mogao da sklopim od vlage i vrućine. Najviše sam voleo da hodam Venecijom bez ikakve mape i zapitkivanje ono malo lokalaca.
Tako sam jednom bez ikakvog plana uleteo u NATO bazu.

Bez obzira morao sam da se držim pravca kretanja sa spiska.
Pisalo je:
- Kod železniče stanice preći most i krenuti desno;
- Prodji kroz parkić i ponovo predji most;
- Kod stanice gondolijera skreni levo;
- Ne prelazi prvi drveni most, već skreni levo;
- Videćeš most ispod drugog, nastavi pravo;
- Sa desne strane je široka ulica, nastavi pravo;
- Ni preko ovog drvenog mosta, nastavi pravo;
- Preko ovog drvenog mosta predji;
- Drveni most na koji si sada naišao ne prelazi, nastavi pravo;
- Predji Akademiju i idi na trg Sv. Marka;

Glupani!
Izvrteli su me bez ikakvog razloga.
Grand kanal premošćuju Ponte dell' Accademia i Ponte Rialto, kao i Ponte degli Scalzi.
Više nisam hteo da mislim o mostovima, jer je počeo po mislima da se mota i Ponte dei Sosperi.
A to mi se baš nije svidjalo.

Pre nego što sam prešao Akademiju, skrenuo sam desno.
Svaki put svratim u Peggy Guggenheim. Ovaj put nisam imao sreće bio je utorak.

Krenuo sam prema trgu.

Znao sam da prilazim trgu, jer je Japanaca bilo sve više i više.
Oko mene su se redjale prodavnice - Bulgari, Gucci, Prada, Bruno Magli, ali tek kada sam video Armani znao sam da sam veoma blizu.
Iza ćoška i kroz prokurative i hopalac eto mene, a eto i njega.

Do tog trenutka sam bio u svojim mislima i nisam ni primetio da se nalazim usred poslednjeg dana - Il Carnevale di Venezia.
Oko mene su bili oživljeni likovi iz commedije dell arte - Harlekin, Kolombina i čuveni Pantalone. Svi su skoro nosili tradicionalnu bautu. Casanova i dama slobodnog morala bilo je na tuce. Čitave porodice maskirane u veoma skupe i divne kostime činili su prizor bajkovitim.
Pošto sam bio na tajnom zadatku odmah sam kupio trorogu kapu, da se ne bih osećao strancem.

Ova proslava života i uživanja u kome se sakriva identit, otvara mogućnost običnim ljudima da postanu začarani. Oni su sada - sposobniji, lepši, jači, ponosniji, skloni intrigama i nedopustivim ludorijama. Kočnice popuštaju, lanci pucaju - ti si sada neko drugi.
Srećom da više nema hvatanja gusaka i lova na bika kojega su puštali medju ljude. Tada su muškarci na ljude bacali meso i jaja, a žene smrdljivu vodu.

Otvorio sam sledeći koverat.
Avionska karta sa otvorenom destinacijom i vremenom.
Ček i ceduljica.
Na ceduljuci je pisalo
- Uživaj. Zaslužio si. Firma

Da popizdiš i da se najsmeješ u istom trenu.
Glupani su mi priredili lepo iznenadjenje.
Ko bi rekao da će otkriti i deo svoje kreativne strane.

.