Kada Onde Izadješ - Tamo Ušao Si

Shvatio sam skoro da - Kajanje ubija.

Neko bi rekao - Kajenje ubija.
Isti ti, bi rekli - Poiščite pomoč pri opuščanju kajenja: posvetujte se z zdravnikom.
Ali zaboravimo na trenutak na njih.

Plavetnilo se uzdizalo iznad memljive tavanice.
Visio sam sa belom ružom na reveru.
Uzeh ružu i pogledah je. Divan prizor - bodlje nisam osećao.

Zagrizoh latice i osetih da mi usne trnu.

Osetih njenu ruku na mom telu - osetih da treperim.

Jedan pogled je bio dovoljan - pogled mutan od tekila i mojita.

Sveža nana pomešana sa ružom, kimom i narandžom - potpuno me je oborila.

Bedž na dlanu - na bedžu srce - srce išarano u upleteno.

Ples na pozornici svitanja.

Sedoh u taxi i zaboravih sve.

Ustao sam jutros i polako podjoh po nevoljno ostavljen - poslednji delić sećanja.
Odavno sam prestao da sumnjam u svoj mozak - uvek me je doveo kuda sam hteo.
Uništavao sam ga, ali je on tako uporan i dosledan.

Setih se dima u onom plavetnilu - setih se nogu, grudi i tankih prstiju.
Osetih želju da ponovo uhvatim taj gležanj i prinesem ga sebi.

Noć je zgasnula sa dimom poslednje cigare.

Nikad se više neću kajati - jer i to bejah ja.

Bez znojavih tela - bez uzdaha glasnih - samo pogledi i bezbrižni dodiri.

Dosta - Još Uvek si PIjan!


.