Ne Znaboravljam - samo je pitanje da li ću Oprostiti

Drugi su mogli - Ja sam kopirao
jer nisam umeo bolje

Fotografija preuzeta (Hvala Fiki)

Jovan Dučić
Blago cara radovana - O Ljubavi (glava 1):

"Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav je najveća utopija.
U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.
U ljubavi nema ničeg razumnog.

Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja. Zato su antički Grci smatrali ljubav bolešću, a zaljubljene bolesnicima. Ni zakletva zaljubljenih nije za njih imala sudsku vrednost.
„Dobro pazi, sine moj, da nikad svoj razum ne žrtvuješ za ljubav jedne žene," kaže Kreont u „Antigoni".
A Plutarh, govoreći o Antoniju i Kleopatri, pet vekova posle takvog Sofoklovog pesimizma, kaže o ljubavi: „Duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu".

Dugo se verovalo da ljubav pomućuje zdrav razum, i podiže egoizam do slepila.

O ljubavi se ne može ni govoriti pametan, jer ljubav nije stvar pameti nego osećanja; a zato što je ljubav istinska samo kad je slepa, ona ne podleže nikakvim merama razuma.
Žena se zato može samo voleti ili ne voleti, ali se ne daje razumeti; najbolji dokaz, što se najmanje poznaju dvoje koji se najvećma vole.
Mi zapravo počinjemo ne razumevati ženu tek otkad počnemo da je volimo.

Naročiti razlog što se o ljubavi ne može pravilno misliti, to je što se o njoj odveć razmišlja. Preterano razmišljanje o nečem skrene misao na bespuće, naročito u stvarima osećanja. U ljubavi se naročito ispituje svaka pojedinost, svaki pokret, svaka reč, pogled, aluzija.

Zaljubljen čovek je mistik koji živi od priviđenja, koji veruje u čudesa, koji ne veruje niono što je očevidno, koji se bori s fantomima, koji izmisli najveći deo svojih sreća i nesreća, i, najzad, koji izgradi planove bez srazmera i bez logike, sasvim protivno svemu kako bi radio da nije zaljubljen.
A koliko zaljubljeni žive u opsesijama i u poluludilu, vidi se tek kad se takvi zaljubljenici najzad ohlade, i otrezne, i povrate sebi.

Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu da se očajno omrznu; a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se zavoleli bez stvarnog razloga.
U ljubavi čovek traži sudbinu u gatkama, hrabri se rečima, ne veruje svojim očima ni ušima.

Žena je stvar spola i srca, a ne osvedočenja i filozofije. Ako od nje napravite predmet misli, onda je ona izgubljena za vaša osećanja. Često i sve ideje koje imamo o nekoj ženi, dolaze samo od dobrog ili lošeg iskustva sa nekom sasvim drugom i drukčijom ženom.

Najgore govore o ženi oni koji su bili najsrećniji u ljubavima; nesrećnici su uvek kratki u svojim refleksijama o ženi.
Pisci i nepisci, ljudi dubokoumni i ljudi maloumni, sve govore o ženama sa uopštavanjem; ali ženu najvećma napadaju baš ljudi koji su najmuževniji i fizički najstrasniji.

O ženi govore lepo i pristojno samo ljudi po krvi hladni i za ženu ravnodušni.

Jedino onaj pisac koji ženu ne bi napao u šumi, neće je napasti ni u knjizi.
Srećom što i žena voli samo napadača, koji hoće da napadne kako bi je oteo, i da je otme kako bi je zaposeo.

- Izvesno, jedno o ženi misli mladi, a drugo stari; i jedno bogati, a drugo ubogi; i jedno lepi a drugo ružni; i, najzad, jedno zdravi, a drugo bolesni.

U ljubavi, kao i u religiji, sve počiva na osećanju i na verovanju u neverovatno. Zaljubljen čovek misli da uvek voli prvi put, iako je pre toga sto puta voleo; a događa se čak da veruje kako je odista samo ovaj put istinski voleo.

- Zbog ovog nelogičnog i nerazumnog, ima u ljubavi toliko nesrećnika."

* * *

Bljutava Daisy me je naterala da bacim peglu.
Šarlantan Tom Buchanan je svoj vrhunac doživeo sa Myrtle Wilson.
Carraway je nemo posmatrao pomamu na istočnoj obali.
Jordan Baker je žena koju niko neće poželeti da usreći, a samo ona jauče koliko joj nežnosti treba.

Nije više bitno da li je crnac, belac ili žutać - važno je da je odlučio!

I uspeo je Veliki!


.

Vojvode me prate - Sećanja 5

Na slici: Vojvoda Micko sa svojim četnicima.

U poznim godinama živeo je u Kragujevcu, gde se oko njega stvorio najjači četnički centar.
Mali Vojin zvani Ture, upijao je njegove priče.
Voja Ture, ući će u istoriju četništva kao Vojvoda Vuk.

Bilo je i Brane, Bogdana i Savatija - sve junaci.

Kao i svake godine u ovo doba nisam sasvim svoj.
Zapravo, osim klimatske promene potpuno me poremiti i časovna promena. Ranije to nisam shvatao, ali nedostatak Sunca - koje nam život daje, osećam celim bićem.
Pomislim, tada - da negde u meni mora da postoji skrivena - ogromna količina hlorofila.
Počinjem više da spavam - mada sam konstantno pospan.
Nigde mi se ne izlazi - i hvata me sindrom "kućne buve".

Najveća akcija mi je da se uvalim u fotelju i odgledam neki film uz koji ću se vrlo lako prebaciti u krevet - navući ćebe preko glave i lagano uživati u toploti, dok kroz prozore slušam huk košave a u nozdrvama osećam miris lagano nadolazeće snežne kraljice.

Od pre par godina izgubio sam zvuk vetra, a za sve je kriva PVC stolarija - samim tim je nestao i miris. Pih, ta plastika. Sada je nemo i toliko toplo da više ni sam ne znam šta ću od toliko suvog vazduha.

Danas sam uzeo merdevine da bih pomerio timer na svetiljkama oko kuće, jer se pale kada je već mrkli mrak. Pošto je timer postavljen pod samom strehom morao sam da se popnem uz one koje su u obliku slova L ali ćiriličnog.
Uvek je to radio domar, ali se razboleo i već nedelju dana nije ustajao iz kreveta. Da ga ne bih čekao - odlučio sam da sam obavim ovaj lagan zadatak.
Korak po korak i shvatih da sam sve višlje i višlje i da ću morati da nogom predjem na drugu stranu a oslonac mi je bio zid i timer koji je visio okačen isuviše labavo.
Rad pod ovakvim uslovima mi se učini pomalo riskantnim - a pošto je svaki čovek sklon padu - ipak odlučih da domar prezdravi.

Hrabro silazeći - osetih sreću i setih se trešnje.

Srećan kao dete na trešnji!

Svako dete je imalo svoju trešnju - ako baš ne svoju - onda je imalo sigurno svoju granu na nekoj zajedničkoj trešnji.
Uvaljen kao u neku fotelju mogao sam do mile volje da uživam u svetu.
Sve sam video a mene niko nije.

A tek kada rode trešnje - a granu samo povučeš i na miru ih brstiš.
To je bila uživanjcija - a tek pljuckanje koščica. Još kada je meta neki buzdovan - još lepše. Može da se dere i galami - samo da ne potegne kamen. Onda sledi skok i tabanje.
Kada nema trešanja - smarale su me neke biljne vaši - ali i na njih se dete navikne.
Neki su voleli šljivcige - ja i ne - osim da ih koristim umesto pasulja. Tada su pasuljare postajale - šljivcugare.
Danas pogledah i nigde ne vidoh nijednu glavicu da se promalja iz već ožutelih i ogolelih krošnji drveća.

E, moji hajduci.
E, moje vojvode.
Srećan vam Mitrovdan!


.

Vojvode me prate - Sećanja 4

Na slici: Vojvoda Micko sa svojim četnicima.

U poznim godinama živeo je u Kragujevcu, gde se oko njega stvorio najjači četnički centar.
Mali Vojin zvani Ture, upijao je njegove priče.
Voja Ture, ući će u istoriju četništva kao Vojvoda Vuk.

Bilo je i Brane, Bogdana i Savatija - sve junaci.

Da li ste osetili sramotu u sebi?
Da li vas je bilo sramota?
Kada ste je prvi put osetili?

Opasnica je ta - Sramota.

Razlikuje se od straha - samo po tome što naizgled nema drastičnu završnicu.
A mnogo je opasnija od straha, jer potpuno naivno udara na gordost i sujetu.
Strah prevazidjete i zadovoljni ste.
Kada krenete u borbu, sa njom, uvek ćete osećati poraz.
Podjednako je opasna i za iskompleksirane kao i za časne i poštene.
Stoji maskirana sa skromnošću i nevinošću, dok tremu manipuliše.
Potpuno detinjasto se prikazuje pred svima.

Živi kroz razmaženost.
Živi u vama zarad drugih.
Živi u seljačkoj solidarnosti.
Živi da bi se pokazala drugima svoja nadmoć.
Živi u prošlosti - bez izgleda za budućnost.

A radja se kada prvi put čujete - Sram te bilo, to nije lepo!

Radja se zbog lepog i dobrog - ali kroz grdnju.
Objašnjava sve a ne otkriva ništa.
Zamagljena u svojoj osnovi nastavlja da nas prati do kraja.

Zbog nje - toliko puta - nismo nekog: pozvali, pozdravili, zahvalili, pitali ili se javno pojavili.
Zbog nje - se čovek ubije.
Zbog nje - nestaneš.
Zbog nje - odustaneš.
Zbog nje - poludiš.

Raduje se: gubitku moći, razočarenju, patnji, nervozi, depresiji i svim vidovima duševne labilnosti.

Utopljenik se zbog nje davi.
Sramota ga je od veličine mora.
Izgubljenik u šumi, pustinji i bilo kom bespuću - odustaje i okončava.
Sramota ga je što se izgubio.

Kada se nadješ na dnu - biće ti najbolji drug.
Kada izgubiš sve - biće ti sve.
Pa šta ako si se izgubio u životu - kreni dalje ili baš tu izgradi svoj najlepši dom iz snova.
Samo nikada nemoj da joj dozvoliš - da te zagrli i da te teši.
Nemoj joj se predati.
Nemaš snage. Svega ti je dosta. Kasno je da krećem iz početka.
Gluposti - koje ona podgreva.

I kao svaku opsenu - pobedićemo je kada na nju zaboravimo.
Kada je ne vidimo i ne čujemo - ona je bespomoćna i tada nestaje zamućenje.
I kada zakoračiš - shvatićeš da si toliko jak da možeš da postigneš sve što poželiš.
Samo želi i samo radi.

Uz planiranje, rad i veliku trojku (ljubav, veru i nadu) - marširaj ponosno.
Marširaj!

Možda sam bio bezobrazan, možda sam bio bahat, možda sam bio i nevaspitan - ali nikada se to nije nazvalo njenim imenom - već mi je objašnjeno gde grešim i kako je uputno vladati se.

Ako je za vas kasno - za mladost još uvek nije.
Za mladost u vama i oko vas.

.