Business in Moldavia

Kada Vas trudnjača prozove jedanput, nije strašno.
Ali, kada Vas ta ista trudnjača prozove sledeći put
i to direktno i eksplicitno
- sumnjajući u verodostojnost Vaših "navoda" -
svaki pustolov i avanturolov bi se osetio krajnje mizerno.

Krajem 90-tih sam se zanimao za pisanje i životni smisao Meše Selimovića.
Fokusirao sam se na njegov život, krajnje bizarno - zbog vica o Muji i Hasi koji sam čuo u jednoj buregdžinici na obroncima Ilidže.

Haso: Bolan Mujo, jel' si ćuo?
Mujo: Šta, bolan Haso?
Haso: Nema više Meše Selimovića.
Mujo: Joj Haso, ko će sad biti pisac.

Krenuo sam sa trupom novopazarskih Derviša na put do Moldavije, gde su imali zakazanu turneju - medju Gagauzima i ostalim Moldavcima.
Nisam nešto bio lud za Dervišima ali mi je bilo bolje da krenem sa njima nego za ostatkom romana.

Neki etnolozi Derviše povezuju sa Škotima i Grcima, a neki nalaze vezu medju svima preko Indijaca i u nešto kraćoj varijanti i kod Indijanaca - ali suknja ili haljina je bila sastavni deo skoro svih kultura.
Bez obzira na sva mišljenja, dužina mi je taman koristila da uvijem u njih neke sitnice koje sam poneo mojim prijateljima na istoku Moldavije.

Sa antropološkog stanovišta mislim da su im najbliži bili Hašašini, ali da su se vremenom stopili sa Karlosom.

Stigao sam 27. avgusta na Dan nezavisnosti i želeo sam da se vratim 31. avgusta na Dan rumunskog jezika, ali okolnosti su učinili svoje - dan pre moga dolaska ukinuti su svi državni praznici i uveden je Dan vina.

Preko Baltia smo stigli u glavni grad Chisinau, a odatle sam se sam uputio u "otpadničku" republiku Transdnjestar i njihov centar Tiraspol.

Sve u svemu mnogo plave boje i nigde ravnog dela puta.

Vinograda ima na pretek, ali nema ko da radi. Pričali su mi da Krakovija ima podrum vina stotinama kilometara dugačak i da se u prestoničkom restoranu Koliseum ne može ništa drugo naručiti osim pravog moldavijskog vina.
- Rusi piju noću, a Moldavci kadgod hoću - kažu meni domaćini.
- Pa, jel hoću? - pitam ja njih.
- Hoću, hoću i danju i noću - povikaše svi u glas.

Tada mi donesoše buteljke od 0,7l i ja se pokolebah. Setih se bolovanja pod takvim poljskim, češkim i hrvatskim pakovanjima. Recite da sam dokon ali bez 0,75l ništa ne dolazi u obzir.

Zato pohitah u otpadničku republiku i izgrlih se sa baćuškama, dok sam im predavao neke upaljače koje se koriste u atomskim podmornicama u Beringovom moru i ... (pa ne smem baš sve da otkrivam).

Zgrabismo po 2,5dl vodke i pevasmo podsibirske pesme, dok jutro nije počelo da svanjiva i da nam najavljuje skori rastanak.

Za razliku od vina, za Moldavke mogu da potvrdim verodostojnost tvrdnji.

Obećavam da ću sledeći put biti manje podozriv i poslušati savet dragih nam blogerki.

U organizovanju koncerta sam učestvovao samo u smislu svetlosnih efekata. Rekli su mi da je bio pravi rock & roll.


.

Yello, Yello - i u trudnoći imaš lepo telo!

1. Sa pet godina imao sam seksualne fantazije, kojih se i dalje sećam.

2. Sa jedanaest sam spavao sa dve drugarice na zimovanju. Išli smo sami.

3. Tokom srednje škole sam imao nadimak - Doktor. Nikad me nisu uhvatili. Toliko sam zaradjivao da su meni sankcije stigle tek '96. Par godina po zatvaranju ordinacije.

4. Tokom fakultetskih dana, imao sam trip da osnujem obaveštajnu službu.

5. Helikopterom sam čuvao ovce u Australiji. Branio delfine u Japanu. Lovio leptire u Brazilu. Pripitomljavao divlje lemure u Ekvatorijalnoj Gvineji. Spuštao se kanuom niz Viktorijine vodopade. Bio vozač rikši u Indiji. Švercovao bajseve iz Kine. Održao prvi rok koncert u Moldaviji. Uzgajao tulipane u Kolumbiji. Putovao sam kroz vremenske kapije. Radio na naftnim platformama na Aljasci. Bio sam kuvar, vrtlar, lučki nosač, poštar, bejzbol igrač, vudu vrač, pilot i ambasador. Paris se toliko primila na mene da je htela da mi prepiše sve što ima - oduvao sam je, jer nema ništa što meni treba. I još nešto, učestvovao sam u Slagalici (Milka Canić je nevidjena brbljivica, ne mogu da snime emisiju od nje).


(šta je tražila to je i dobila - Yello)


.

Čari

Gubitak i jedne kapi krvi, menja celokupni sistem čoveka.

Šta se dogadja ženskoj populaciji u periodu kada nemaju mesečne cikluse, možemo samo da zamislimo.
Kada su nezrele ili prezrele, teško je definisati.

Zato jedini trenutak zrelog doba kada nemaju značajan gubitak krvi je samo u periodu trudnoće.
U tim trenucima bi trebalo da budu najbliže muškom poimanju stvarnosti, ali tada imaju preveliki problem sa hormonima.

Kako li je tek muškoj populaciji koja ceo život, boj bije sa hormonima a nikako da se porodi?

* * *

Poslednje dve godine gimnazijskih dana, klupu sam delio sa prijateljem Andrejem koji mi je svaki dan pričao jedan te isti vic.
Stigao je u naš razred iz Erevana, Jermenija. I dizao je iz bendža 120 kg.
Dakle, morao sam da ga slušam - ako sam želeo da imam odličnu ocenu iz ruskog.

Akteri vica: Čika Gliša i kornjače Maša i Liza
Mesto dešavanja: Pustinja
Vreme dešavanja: Nije bitno, jer vremena i nemamo previše

Gladni, žedni i bosi - pustinjom su se kretali Čika Gliša i kornjače Maša i Liza.
Mislili su da je svemu kraj.
Tada ugledaše konzervu sa mesnim nareskom i obradovaše se.
Ali njihova nada je bila kratkog veka, jer shvatiše da glad neće nikog da čeka.
Nisu imali otvarač za konzerve i to je bio fakat.

Zato odlučiše da izvlače slamke.
Ko bude izvukao najmanju slamku, krenuće u potragu za otvaračem.
Čika Gliša je bio te sreće.
Te se pozdraviše i Čika Gliša ode u potragu, a kornjače ostaše da čuvaju konzervu.

Posle 5 (pet) godina desio se istorijski trenutak kada su kornjače progovorile.
Maša se obratila Lizi.
Maša: Hajde da otvorimo konzervu, ko šiša Čika Glišu!
Liza: Nemoj, Mašo. Nije fer prema Čika Gliši.

Posle još 5 (pet) godina, Liza pogleda Mašu.
Liza: Hajde da otvorimo konzervu, ko šiša Čika Glišu!
Maša: Nemoj, Lizo. Nije fer prema Čika Gliši.

Posle još 5 (pet) godina, Liza i Maša se pogledaše i rekoše u glas.
Maša i Liza: Hajde da otvorimo konzervu, ko šiša Čika Glišu!

U tom trenutku iskače Čika Gliša iza obližnjeg žbuna i viknu.
Čika Gliša: AHA! Tu sam Vas čekao!

* * *

Salem je gradić na obali Atlantika, tridesetak kilometara severno od Bostona u američkoj državi Masačusec

Basnoslovno bogati trgovci pozivaju u Salem arhitekte, drvodelje, skulptore i slikare kako bi podigli što velelepnije palate, pa zato danas u gradu postoje muzeji prepuni umetničkih predmeta donetih iz Azije, Afrike i Okeanije.

U Salemu je u 17. veku zbog veštičarenja pogubljeno 13 žena, šest muškaraca i dva psa.

Sve je počelo 1692 godine, uistinu, nedužno, kada su Beti, devetnaestogodišnja kći sveštenika i njena jedanaestogodišnja rođaka Abigejl, slobodno vreme počele da provode slušajući crnu robinju koja im je pričala bajke sa Barbadosa o vudu čarolijama i magiji.

Jedna vrlo zrela a druga nezrela, a lišene sopstvenih maštarija, sa slašću su se prepustile svojim željama pod okriljem crnog kontinenta.

Lišene svake aktivnosti koje su njihovi kalvinistički roditelji smatrali grehom, i druge devojčice su počele da se okupljaju slušajući uzbudljive priče robinje sa Barbadosa.

Vrlo brzo su maštarije adolescentkinja počele da dobijaju oblike histerije - devojčice su vrištale u snu, grčevito se trzale, bezrazložno glasno smejale. Nesposoban da otkrije ma kakav uzrok ovakvog ponašanja, lekar je procenio da su Beti i ostale devojčice pale u “demonske ruke”. U pomoć su pozvani sveštenici iz okolnih mesta a uplašene devojčice su optužile robinju i još dve žene da su veštice. Tri nesrećnice su ubrzo uhapšene, a devojčice su nastavile da otkrivaju “agente” djavola.

Treba znati da je Salem tada bio podeljen na selo i grad, i da je selo želelo da postane nezavisna parohija. Medju susedima je bilo mnogo sporova oko medja i vlasništva nad zemljom. Sem toga, seljaci su videli da se grad zahvaljujući trgovini brže bogati.
Iza zavisti, ali i hladnog i doktrinarnog puritanizma, ključala je netrpeljivost i želja za odmazdom.

Histerične devojčice upirale su prstom na muškarce i žene iz susednih ili imućnih kuća, a u opštoj pometnji u zatvoru se kao veštica našla i petogodišnja Dorsak.

Svako je postajao sumnjiv, a formiranje suda sastavljenog od poznatih pravnika iz šireg regiona nije bitno popravilo situaciju. Naime, sudije su smatrale dokazom da je optuženim zavladao demon, a direktno priznanje bilo je neretko iznudjivano mučenjem, kao i neobičnim ponašanjem devojčica prilikom saslušanja osumnjičenih.
Od 27 osudjenih muškaraca i žena, 19 je bilo obešeno, a uporni Žil Korej, koji je odbijao nadležnost suda, podvrgnut je staroj engleskoj kazni slaganja teškog kamena na grudi, pa je i on preminuo posle dvodnevne torture.

Prema priči, veštičije sudove ukinuo je sam guverner lično, pošto je i njegova žena optužena da je veštica. Svedoci su priznali da su lagali, a porodice žrtava su rehabilitovane.

Salem nije poznat samo po ovom mračnom periodu.

U ovom mestašcetu je 1877. godine Aleksandar Graham Bel prvi put isprobao telefon, telefonirajući svom asistentu u Bostonu.
Ovde je smeštena i najstarija američka fabrika čokolade, kao i dom prvog američkog milionera Eliasa Derbija.
Tu se nalazi i Muzej voštanih figura urađenih u Londonu, a turisti mogu da obiđu i Muzej pirata Nove Engleske, sa njihovim blagom i predmetima sa potopljenih galija.

Da su u ovom gradu zaista spaljene žene koje su proglašene vešticama, svedoči i crtež veštice u zaglavlju gradskih novina, amblemu gradske policije, kao i naziva gradskog ragbi kluba.


.

Lutke i Lutkice

Ovih dana sam veoma loše spavao.
Sanjao sam čudne ljude.
Sanjao sam čudne stvari.
Sve je bilo potpuno stvarno.

Danas nije radio lift.
Krenuo sam da se spuštam.
Stepenik po stepenik.

Stajala je na dnu poslednjeg stepenika na drugom spratu.
Ustvari, ležala je. Svetlo ju je obasjavalo celu.
Plava, otvorena i odbačena.
Prošao sam pored nje, pitajući se kakav čovek treba da je skot da bi se na putu kući ili na putu na put, odrekao i od sebe odbacio tako praznu.
Da li stvarno misli da nikad više neće tuda proći?
Da li stvarno misli da će je neko drugi podići?
Da li uopšte nešto misli?

Nisam je ni ja hteo podići.
Proći ću opet danas i ako bude i dalje ležala dići ću je i baciti je u kantu.
Baci ću plavu, otvorenu i odbačenu kutiju - išlera.

* * *

Duševne bolnice su uvek zavisile od države.
Pravljene su van grada.
Higijena nije postojala.
Lekovi nisu bili izmišljeni.
Samo jauci, urlici i vanprostorni krici.
Primalni vrisak.
Vrisak u prazno i ništavilo.

Bez svetla. Bez hrane. Bez dodira.
Čekali su svoje dane - dane nekog novog ludila.
Naskakivali su jedni na druge. Radjali su se mutanti, koji nikada neće videti svetlost dana.
Mokrili su svuda. Mazali su se izmetom. Jurili su pacove i plašili zveri - jer oni su bili to.
Nisu reagovali na reči - samo na piskav fijuk biča. Duboke rane na njihovoj koži ukazivali su da su vremenom postali sve otporniji na bol.
Kontrola nad njima nije bila moguća.
Osećaji davno zaboravljeni.
Igri su bili skloni, samo što granice nisu bile predvidljive - kraj je uvek bio krvav i ljigav.
Kretali su se u mraku tražeći hranu. mnogi su počeli i sebe da jedu.
Za njih raj nije postojao - jer su živi bili odredjeni za pakao.
Pakao sopstvenog uma, večitu vatru svoga tela i bezizlazne zidine koje su ih čuvale od onih koji su ih se toliko plašili da bi im obeležili sudbinu iz proste predostrožnosti prema sebi i svojim bližnjima.
Život pod moranjem.

Država je odlučila da svim muškim jedinkama pokloni loptice gumene, dok je ženkama namenila ogledalca od srebrne folije na gumenim držačima.

Muški su se gadjali lopticama i njihova igra je bila manje opasna od pripadnica nežnijeg pola.
Shvativši svoju lepotu svaka je želela da bude još lepša, trudeći se da do vrha dodje lakšim putem, eliminacijom konkurencije. Osim za sopstvena zadovoljenja, za odstranjivanje lepših su se izvrsno pokazali držači.

Ovim poklonima je država uspela da razdvoji dva pola i izrvši unutrašnju selekciju u okviru samo jedne grupacije, stim što su preživele - starije, ružnije i ratobornije jedinke koje su bile sklone bolestima i zarazama širokog spektra.

"Najlepše" su se podavale ne baš "najlepšim".

Mutanti su nestali.

Država je počela da deli loptice i ogledalca i zdravim članovima društvene zajednice

* * *

Ovih dana sam veoma loše spavao.
Sanjao sam loptaše i manekenke.


.