Zašto kitu rukom tresti, kada ćeš je Ti u slast jesti

Dosta više sa tužnim pričama.
Dosta više sa samopreispitivanjem.
Dosta više sa patetitikom.
Dosta više sa samosažaljevanjem.
Dosta više sa projekcijama.
Dosta više sa kmeženjem.
Dosta više sa detinjarijama.

Dosta!!!
Dosta!!!
Dosta!!!


Stanovala je blizu mene.
Vidjao sam je u prolazu.
Šetala je psa.
Vidjao sam je, ali je nisam nešto primećivao.
Bila je klinka.
Jedno veče izlazeći iz lifta zamalo se nismo sudarili.
Vraćao sam se kući, a ona je kretala u grad.
Grad je to veče sigurno odlepio za njom.
Osmehnula se i pošla je u noć.
Ostao sam u liftu rastrojen, dok matora sa trećeg nije ušla i upitala me da li izlazim ili idem kući.
Prošlo je leto. Odmori i raspusti su se završili.
Odrasla je samo za jedno leto.
Mora da se jako žurila da poraste. Želela je da sazri što pre.
Pupela je i cvetala u isto vreme. Planete su joj bile naklonjene.
Kola su dolazila po nju. Druga kola su je vraćala.
Hodala je sve sigurnije.
Mladja sestra je počela da šeta psa.
Ona nije imala kada.
Prolazilo je vreme.
Pričali su da se preselila.
Pričali su da je otišla negde preko da radi kao model ili stjuardesa.
Matore su bile sigurne da su je oteli i prodali.
Kola su dolazila i odlazila sa nekim drugim cicama.

Sedeo sam i šaltao kanale, nisam bio raspoložen za izlazak.
Uzeo sam mobilni da vidim koju bi večeras mogao da cimnem da dodje i opusti me.
Bilo je tu dosta pacijentkinja.
Nekako sam se zasitio svih ideja, poza, smaranja, skakanja i preskakanja.
Bilo mi je draže da sam sredim stvar.
Tada je neko pokucao. Tiho i odlučno.

Stajala je predamnom u peškiru, umotane kose.
Bila je to ona ali i nije bila ona.
- Komšija, oprostite nestalo mi je tople vode. Žurim na predavanje. Stvarno mi je glupo, ali nisam imala ideju koga da pitam da mi pomogne. Samo da sperem šampon. Molim Vas, da li je ok da to uradim kod Vas u kupatilu? - nisam se pomerio, osećao sam da mi bala lagano curi.
- Progovorite nešto. Hladno mi je ovde na hodniku, a biće neprijatno ako me vide ove matore. Ne mogu ni da zamislim šta će reći.
- D ... d ... df ... - tu se trgoh "df", hm - Da, da svakako komšinice izvolite, molim Vas izvolte. Da li ste možda za čaj kada završite.
- Kako je lepo ovde kod Vas, nije ni čudo što je uvek neka galama i vriska.
Nisam shvatio vezu, ali sam se "komšijski" osmehnuo.
Pulsiranje je bilo sve jače sa svakim okretanjem ključa.
Kao da se sam Drakula budio u meni.
Poslednji okret ključem.
Zastao sam. Nisam smeo da se okrenem. Noge su bile ok, ali "On" je bio loše dresiran. Počeo sam da mislim na onu matoru sa trećeg, ali u ovom trenutku i ona bi stradala.
U glavi tajfun. Vatromet boja. Cirkulacija mi je postala preterana. Tako bi mi prijao hladan tuš.
- Jebote koji ti je kurac ona je njena mladja sestra. Maloletna je i ... Maloletna? Od kada maloletni idu na fakultet. He, he. Hmmmm, osećao sam dramski prelaz. Masa šarenih leptirića od papira mi se razlila i razvukla pred očima.
- Stvarno nisi normalan mora da je razlika oko deset godina. Deset godina - proverićemo.

- Nego, komšinice, kako fakultet. Ove godine ste upisali.
- Kamo sreće da sam brucoš, jurim na predavanje na Kolarac - ima nešto interesantno što bih volela da čujem.
- Koncert? Predavanje?
- Predavanje. Pravilna stimulacija erogenih zona. Ovo je već sedmo predavanje u nizu, mada ga sutra ponavljaju.
- Pa, ... zar Vas to interesuje. Mislim, mladi ste.
- Pa, baš zato. Mislim da svaka nevina devojka mora prvo da se upozna teorijski sa svim stvarima tako da kada dodje taj trenutak bude potpuno spremna.

Nevina?! Znao sam da će biti neki problem.

(nastavak sledi u ponedeljak, odoh ...

.

Permanentno

Kišna kap.

Kap krvi.
Pahulja.
Zrak.
Ton.
Glas.
Zrno.

Kao derle sam se našao na tavanu - potpuno sam.
Nije me bilo strah - mada su u tom pravcu mnogi pokazivali prebivalište strašnih babaroga.
Bila je potpuna tišina.
Bio je potpuni mrak.

Možda bi se i uplašio da mi pažnju nije privuklo - nešto što je lebdelo.
Kroz tanani otvor na krovu prolazio je jarki zrak svetlosti.
Ta svetlost je bila kao linija, kao delić nečeg nesagledivog.
Sekao je potpuni mrak. Sekao je potpunu tišinu.
Toliko je bio probojan - da je cepao vremensku granicu.
Samo u njegovom snopu se odigravala čudesna igra.
Zlatna prašina je polako plovila i nestajala na njegovim granicama. Polako se okretala i presijavala u čudesnom spektru boja.
Bila je nestvarno stvarna.
Želeo sam da je dotaknem.
Želeo sam da je uhvatim.
Mislio sam da je opipljiva.
Lagano sam prilazio, mada nisam ni znao kuda se krećem.
Kretao sam se prema njoj.
Postajala je sve vidljivija.
Vazduh je postajao sve svežiji.

* * *

Mnogo kasnije sam razmišljao o nedostajanju nečeg i nekog što više nije tu.
O čežnji za onim što ne poznajem.
O čežnji za onim što nemam.
O čežnji za izgubljenim.
O čežnji za zagubljenim i otetim.
O čežnji za propuštenim.

Kako se čežnja kreće kroz nas?
Kažu da se kreće kao duga.
Na njenom kraju smo samo mi.
Na njenom početku smo samo mi.

Naše iluzije su samo naše laži. Samo naši životi.
Sopstveni izbori i lične iluzije.
Priče ispričane vekovima unazad.
Priče koje okrećemo i sagledavamo u novim svetovima.

* * *

Krajnje bojažljivo sam pružio ruku.
Samo sam želeo da je dotaknem.
Igra je prestala.
Zlatna prašina postade samo - prašina.
Presekoh svetlost.
Poče zaglušujuća buka.
Otvor se zatvori i ja ostah sam.



Srećan Ti još jednom rodjendan.
Čuvao sam ga dugo, dok ga nisi poželela.
Nisam ni znao zašto sam ga čuvao.
Vucarao sam ga sa sobom. Onda je bio izgubljen. Potpuno otpisan i zaboravljen.
Ponovo nadjen.
Tada si ga Ti poželela.
Nisam Ti ga dao.

Sada mi je svejedno.
Čuvaj ga Ti - ako budeš želela.
Kamenje je teško.
Samouživanje je još teže.
Na posletku ipak si to bila Ti.
Ja Ti više od sebe ne mogu dati.


-

Feminizam

Laža i Paralaža.

Iz godine u godinu - traume postaju sve češće.

Saten. Svila. Kadifa. Biseri. Školjke. Verige.
Lanac ako pukne - možeš izaći iz kuhinje.
Dečurlija oko nogu.

Ti si Majka.
Ti si Žena.

Budi ispeglana.
Budi sredjena.
Budi nasmejana.
Šminka. Frizura. Struk. Osmeh. Pogled. Stav. Hod.
Deca neka budu sita, obučena, zdrava, nasmejana i vaspitana.
Kuća uvek usisana. Prašina obrisana. Sudje nikad u sudoperi. Veš opran i sredjen.
Muža peglaj, hrani, ušivaj, peri i naravno puši mu.
Još kada bi znala i majstorluke po kući - kao što (normalno) spremaš sve djakonije bolje nego u lokalnoj kafani i od žena od kojih je naučio šta je ukusno.

Politika te ne interesuje, ali znaš sve.
Snalaziš se u istoriji, umetnosti, muzici, filmu i kniževnosti i veoma dobro barataš sa tajlandskom masažom i većim delovima Kamasutre.
Uvek puna razumevanja i podrške za sve.
Do braka si bila sa dva - tri muškarca i svi su umrli ili poginuli - baš pre Tvoje udaje.
Ti nikada nisi bolesna - a kamoli sa nekim problemom.
Nemaš višak kilograma a ni manjak. Vene, čukljevi, mladeži i zadebljani tabani su stvari koje se dešavaju drugima.
Menstruacija je najgluplje opravdanje.
Depilacija. Nokti. Kosa. Koža. Zubi. Sami se regenerišu i sredjuju.
Histerija se leči na stari dobar grčki način - stimulisanjem klitorisa - reši ga, sama.
Upoznata sa svim gradskim dešavanjima - a skoro da i ne izlaziš.
Pratiš modna dešavanja i oblačiš se potpuno šik ali sa veoma skromnim finansijskim sredstvima.
Ti mirišeš i stalno sijaš.
Zar moraš da spavaš - ako nisi sve završila.
Priča pred laku noć i lak san u slučaju plača.

Trenirala si gimnastiku i plivanje. Znaš da skijaš. Išla si na balet i govoriš osim engleskog - bar još jedan svetski jezik. Lepo pevaš i sviraš klavir.
Miraz je bio dovoljno veliki da ste odmah imali opremljen trosoban stan u centru i nov(ij)a kola.
Umalo da zaboravim vikendicu nadomak grada i još jednu na moru i(li) planinskom centru.

Rodbina i prijatelji dočekani i ispraćeni uz najveće počasti.
Svekrva te i voli - ali ti nju smatraš za otelotvorenje Eve.
Sa komšilukom fenomenalni odnosi - nikad reči i problemi.

Ti si ta koja organizuje letovanja, zimovanja, rodjendane i vikende.
Ti ćeš sebi poslati poklon za bitan datum.
Ti ćeš otići u crkvu da pop krsti kolač.
Ti si ta koja odlazi na roditeljske i razne druge nebitne sastanke i okupljanja.
Ti moraš da budeš pravi reprezent pred njegovim poslovnim partnerima.
Tvoji poslovni partneri su budaletine i Tvoj posao je samo jedna razonoda i opravdanje da pobegneš od životnih stvari. Normalno zaradjuš isto ili i više novca, jer kućni budžet ne sme da trpi.

Da nezaboravim na kraju - NEMOJ slučajno da smrdiš na zapršku.

Ti si Majka.
Ti si Žena.

-

I Hegel je bio svedok jedne ljubavi

Teza.
Antiteza.
Sinteza.

Duša.
Telo.
Duh.

Azija.
Afrika.
Evropa.

Empirija.
Egzistencija.

Projekat.
Svaki Projekat trebalo bi da ima PodProjekat i svoj Projekat.
Sa spiralnim i stalnim kontinualnim usavršavanjem.

Sve je Projekat.
Svaka radnja.
Svaki pokret misli. Svaki pokret duha. Svaki pokret tela.

Investicija.
Trošak.
Rizik.
Tržište.
Marketing.
Organizacija.
Moral i pravo.
Estetika.
Filozofija.
Istorija.

Logika je u vezi sa Antropologijom.

Najmanji trošak je kada uvidiš gršku tokom planiranja - 1:1.
Kada je greška otkrivena prilikom projektovanja trošak je - 1:100.
Kada je greška otkrivena prilikom proizvodnje trošak je - 1:10'000.
Najveći trošak je kada uvidiš grešku nakon distribucije - 1:1'000'000.

PDCA - Plan, Do, Check, Act.
I stalno sve iz početka.

Projekti - koji se dese - imaju najviši stepen rizika, jer se koriguju tokom samog ciklusa.
Korektivne i preventivne mere se ne mogu predvideti, već su proces iskustva.

Najopasniji su Projekti koji se - otrgnu kontroli.

Nije dovoljno da si efikasan - moraš da budeš i efektivan.

Veza. Brak. Deca. Posao. Odnosi. Prijateljstva. Biblioteka. Branje šljiva. Vožnja. Plivanje. Uživanje. Hrana. Piće. Muzika. Pisanje. Odmor. Viza. Rat. Pilići. Poruke. Spavanje. Kravata. Kalendar. Film. Situacija.

Stalno budi bolji - nego što si već.

U šta je najbolje da uložim?
Uloži u sebe!
Budi Svoj Projekat - ali imaj PodProjekat i neka Tvoj Projekat ima Projekat.

Budi prirodan i teci - ali znaj kuda, jer nikada nije kasno da shvatiš da si ponornica - a da si do tada mislio da si okean.
Klasifikuj probleme.
Klasifikuj sebe i sve oko sebe.
Rodjenjem si dobio hardware i elementarni software - nadogradi se - nije strašno.
Plutanje je veliki luksuz - da li ga možeš sebi priuštiti.

Još uvek plutam sa njom - a imam toliko Projekata.
Gledam je iz ogledala budućnosti, dok ona stoji zagledana u neke prošle dane.
Nema njoj spasa.
Još malo i odlazim Ja.
Još samo koji tren.

U životu mi ne treba mnogo.
Jedna koliba.
Jedna šolja mleka.
Malo čistog vazduha.
I jedno drvo.
Ne treba mi mnogo.
I još kada bi na onom drvetu visili svi moji neprijatelji.
To bi bilo to.


-

Drugari

Volim svoje drugare. Volim i svoje drugarice (neke više, neke manje).

To je moja BANDA.

Kažu da Majke ruše avione. Ja kažem da i Drugari to mogu.
Toliko se nekada brinu za mene - da me skroz upropaste, ali ako - neljutim se ja na njih, jer to rade samo zato što me mnogo Vole. Samo nekada to zna da guši.
Volim da, sam shvatim neke stvari a to najbolje razumem kada me baš zaboli.

Bol je lepo otrežnjenje ili što bi Ivan Cankar rekao:
"Nema ljepše nade od one što je nikla iz tuge
i nema ljepših snova od onih što ih radja bol."

Najgore je kada se naljutim na nekog dragog.
Na one, do kojih mi nije stalo, i neljutim se, jer njima je odmah jasno da ih u startu smatram za nižu klasu.
Ali zato kada me drugar povredi to me mnogo boli, jer kada osetim bol od neke osobe drage - mnogo sam opak. Nije to osvetoljubivost nego je to moje lično razočarenje.
Moj lični pad. Moje lično srozavanje - jer sam je cenio. Ceneći tu osobu osećao sam da ona ceni i mene. I onda shvatim da je sve farsa.
Da je sve površno i samo lepo našminkano i upakovano. Da nigde nema srca i duše.
Forma je ispoštovana ali ne i suština.
Tada otkrijem nepoštovanje i nepoverenje.
Tada otkrijem smišljenost i kalkulaciju.
Tada uvidim glupost.
Tada mi srce zaplače. Tada suzu pustim za sve one divne trenutke koji su nas možda nekada spajali.
Tada uzmem lopatu, poveću, i dobru rupu iskopam. Dovoljno duboku da sve laži i prevare ne izvire više da me na moj pad podsećaju. Tu zabodem tablu sa svojim greškama i povremeno prodjem da se prisetim kikseva koje sam pravio svesno i nesvesno.
Ma, prvi osećaj me nikada nije lagao. Samo sam Ja mogao da lažem prvi osećaj.
Ljiga se namiriše odmah. Ali onda vreme, priče drugih - naprave masku, da pomislim - daj šansu.
Dam šansu - a popijem šamarčinu.

Najviše me pogadja kada neko vredja moju inteligenciju i životno iskustvo. Vaspitanje mi nedozvoljava neka ponašanja, ali daleko od toga da me beogradski asfalt i kaldrma nisu naučili u dosadašnjim godinama koje sam lepo navalio na svoju kucavicu. Dovoljno sam foliranata i moralnih nakaza video da su mi sada nova iskustva samo blaga modifikacija već postojećih kalupa.

Nikada se nisam vezivao za društva koja su dolazila od mojih devojaka, jer tu je propast bila već u naznakama na samom početku. Tu se foliranje i osmehivanje graničilo sa neslućenim visinama šlihtanja. Smejem se a znam da mi idu na razne organe, ali zarad mira u kući još jedan osmeh. Iskuliraj, budi jak, nemoj da pokažeš svoje emocije.
To je moje društvo, oni mene vole - ako ti neodgovaraju to znači da ti ni ja neodgovaram.
Ma, ko im jebe kevu.
Goni ih sve u tri lepe.
Da.
Oni su degeni i ti si isti degen jer si isključiva i prija ti da ti se ližu i ti se njima ližeš jer niste zaslužili bolje.
Evolucija je stala. JEbo Vas Darvin sve odjednom.

Rodjake nisam mogao da biram ali zato moju Bandu biram sam.
Neki sada spavaju sa ribama, ali nisu bolje ni zaslužili.

Moja Banda nije mala - ali nije ni velika.
Ima nas sa raznih strana.
Ima nas raznih zanimanja.
Ima nas raznih interesovanja.
Ima nas sa raznim problemima.
Ima nas sa raznim budućnostima.
Ali svi smo jedna Banda.
Ja mu tu dodjem kao lepak. Ne šef. Ne gazda. Samo lepak.
Nema tu glavnog jer smo svi jednaki. Čim jedan počne da dominira oduvamo ga svi, jer svi imamo problem sa lažnim autoritetima. Razvijenu socijalnu inteligenciju, dovoljno toliku da nam "pametnjakovići" više liče na papane a ne nama svima drage lemure.
Moja Banda se kreće kroz sve društvene staleže. Kroz sve društvene strukture i po horizontali i po vertikali.
Moja Banda je Naša Banda.
Zbog kredibiliteta jednog, drugi će dobiti ono što želi, ako može biti ispunjeno.
Nema kradje ljubavi, nema laži na ustima, nema zla u očima.
Pakosne izbegavamo - ili im jednostavno neke stvari ne predočavamo.
Sujete su pokopane ali integritet je na ceni.
Jak pojedinac - još jača Banda.
Uspeh svakog je uspeh za sve.
Izbegavamo da se poslovno preklapamo, jer neka svako napreduje na nekom drugom mestu - tako ćemo moći da više udjemo u sve sfere poslovnih dešavanja.

Svako od njih može biti mnogo osamljen i veoma druželjubiv - zato ih smatram Zverima i Bogovima.
Vukovi samotnjaci i One-man-show u jednoj osobi
Svako ima svoju korist i prosperitet.
Davanje i uzimanje - ali svesno i nesvesno.
Svako na svom drvetu - ali svi u istoj šumi.

Volim te Bando i sve Vas Bandite - Banditice neke i vrlo prsno i prisno.


-

Sreća ili Strip

Sinoć u 22.45 na Trgu Republike kod Narodnog pozorišta oduzeta mi je vozačka dozvola.

Danas idem da je podignem.

Revnosni policajac - g-din Radunović Ratomir br. značke 1034670 je utvrdio da sam vozio u pripitom stanju.
Priznajem da sam zaslužio, jer sam dunuo 0,74.
Na reagovanje njegovih kolega - kojih je u tom momentu bilo u velikom broju, kako u uniformi tako i u civilu, da se ne glupira i da me pusti - odmahivao je glavom i govorio - Hoće on da priča samnom. Da me bruka pred ovolikim svetom.

Zapravo, pošto sam se našao u gužvi, a ispred video dotičnog u uniformi, ljubazno sam ga upitao da li mogu da okrenem vozilo i da se vratim. Našta je on počeo da histeriše i da mi traži dokumenta.

U napomeni sam stavio da službeno lice nije ispoštovalo proceduru i nije me upitalo - Da li sam nešto popio u poslednjih 15 minuta. Kao i da su mu tokom uvidjaja ispadala moja dokumenta.

Iskreno mislim da je g-din Bogunović po nacionalnosti Madjar.

Dobro jutro Srbijo - da li ste se otreznili.

Ja sam baš otrežnjen.

Ali, to nije moglo da mi pokvari raspoloženje, jer su naši plavi i opet EVROPSKI PRVACI!!!!!!

BRAVO MOMCI!!!!!!!!!!!


-

Hemija

Nekada ne znam kako sebi da objasnim sebe.

Nisu to leptirići. To je nešto jače.
Više dodju kao strašni grčevi koji dolaze u naletima i skupljaju mi sve želudačne sokove.
Sve nekako proživljavam kroz stomak.
Mozak mi se nakostreši, a koža mi se naježi.
U ustima imam ukus metala i jake kiseline.
Noge su mi hladne a prsti mokri.
Ne znam kako, ali imam neki čudan osećaj - već vidjenog.
Tada moram da povučem ručnu i da prikočim, jer kada počnem da puštam filmove zalutam u razne vilajete sopstvenih mračnih delova iskustava i paralelnih Života.

Hoću neki lek.
Hoću terapiju dugu.
Hoću maksimalnu negu i potpunu brigu.

Ako hoćeš možemo da budemo najjači par u gradu.

Ali ti bi nekog drugog ujutru da budiš za posao.
Tebi prija da te cimaju.
Do čega je Tebi stalo?
U kakav si to magičan krug ušla svojevoljno?
Čarobnjakov sin može čini da skine - ali i Ti moraš da želiš.
Da li želiš?

Isturi grudi.
Namesti šiškice.
Obuci suknju kratku.
Stani na štiklice.
Neka Tvoja gola noga krene i uzjaši ga.
Sešćemo na motor i otići daleko.
Privi mi se uz ledja - da osetim kako dišeš.
Pod rukom ću osetiti butine Tvoje glatke.
Osetiću toplinu koja izbija iz Tvojih nogu.
Lančani sudari će biti ono - što će ostajati iza nas.


-

Svi putevi vode u Rim

Sanjao sam jedan san.
Kao - dugačak tunel.
Na kraju njega svetlo.
A Ja trčim u drugom smeru.
Pratim liniju života.
Ni levo - ni desno.
Odjednom ispred mene istrča Zec.
Nije imao sat. Nije imao šešir.
Bio je samo mali zec.
Više ne znam da li je bio beo ili plav.
Samo znam da je imao krupne vodnjikave oči.
Smedje.
Gledao me je - samo kako zeke znaju.
Mrdnuo je njuškicom.
Mrdnuo je još jednom.
Podigao se blago na nožice.
Sa takvim tankim nožicama i još tanjim člancima, znao sam da to nije zec koji po žbunju gazi.
Podigao je ušice.
I kao da ih je naoštrio.
Tada je trepnuo tako nežno.
Kada je trepnuo - trepavice za malo da mu se upletu.
Okice su mu bile još sjajnije.
Neka zvezdana prašina nas prekri.
Pomislih da sam našao Septembar.
Šapicom namesti šiškice i opet mi trepnu.
I tada poletih.

Umalo da zaboravim - tada mi je mahnuo pufnastim repićem.

Bio je to pravi pufnasti septembarski zeka koji je znao pravi ritam.

Tada moja maska pade i Ja postadoh baš blesav.
I nikako da me prodje.

Samo je stajao. A ja mu nisam prišao, a ni on meni.

Kao da sam sve vreme sanjao, a tako bih ga smazao.


-

U potrazi za Septembrom

Danas počinje hrišćanska nova godina.
Srećna Vam!

Za dva dana još jedanput ću proslaviti dan svoga rodjenja sa prijateljima i dragim osobama.

Ako budete u nedelju na reci i vidite osobu koja nosi majcu sa brojevima, pridjite da i sa Vama podelim svoju Radost.

Radost što sam rodjen. Radost što živim. Radost što dišem.
Radost što se borim za sebe.

U tabeli ćete naći 42 kombinacije za moj rodjendan.
A broj 42 je šta? (u jednoj SF knjizi ima mišljenje o broju 42)

Ne volim ljude koji se bore za nešto sem za sebe.
Svi oni koji se bore za nešto i nekog radi drugih ili su zakasnili sa razvojem ili su licemeri.
Ideali postoje - ali samo sopstveni.
Pod istim idealima možemo se okupiti - ali svako sa svojom vizijom istog.
Individualno nesvesno koje prerasta u porodično nesvesno a sve zajedno pod okriljem kolektivno nesvesnog. Ali o tome neka pričaju psiholozi i psihijatri.

Altruizam - AHA!

Čojstvo - DA!

Junaštvo je kada čovek brani sebe od drugih.
Čojstvo je kada čovek brani druge od sebe.

Imali smo dovoljno junaka. I svakim danom ih je sve više. Sve više junaka, a sve manje junaka sa čašću i ponosom.
Sve je manje vitezova.
Sve je više ronina. Sve je manje samuraja.
Lutajući Vitezovi. Vukovi samotnjaci.

Da li je svakom Vitezu potreban konj i štitonoša?
Da li princeze sanjaju Viteza bez konja?
Da li zato moram da imam kola - da bih bio Vitez?!
Zar pored srca, mača i koplja mora i neka životinja tu da se šetka?

Zar je svaki konjanik - Vitez?
Zar je svaka spavalica - Lepotica i Princeza?

Neću takve bajke. Smisliću Ja sopstvene i verovaću u njih.
Verovaću dok budem hodao po ovom svetu.
Verovaću u sebe i svoja osećanja.

Davaću sebe i više nego što je potrebno.
Nikad se neću opametiti.
Makar me prograsili zaostalim u razvoju.


-