Pirati

Tako sam se slatko smejao.
Sve sam udarao nogama o pod.
Joooojjjjj što je bilo dobro.
U sali smo se smejali tako glasno samo ja i deca.
Prvo nisam provalio a onda mi je bilo malo bezveze ali vrlo brzo me je baš bilo briga.
Od kada se baš tako nisam dobro ismejao.

Trojica se bore oko ključa koji otvara škrinju gde je sakriveno srce četvrtog.
Srce ko je volelo davno.
Volelo je jednu devojku toliko da nije moglo da je zaboravi niti da se zbog nje ubije.
Izvadjeno je da kuca samo za sebe.
Izvadjeno je da bude zaključano u škrinji.
Škrinja da bude zakopana na pustom ostrvu.
Ključ sakriven i zaboravljen.
Ali je tajna ipak ostala.

Ima tu jedna veštica.
Jedan papagaj i jedan pas.
Jedan majmin i zmija.
Ljudoždera ima.
Morska neman je tu.
Očiju koliko hoćeš i po koja noga viška ili manjka.
Ukleti brod sa mornarima strašnim.
Ima begunaca i pobegulji.
Ima mačeva, topova i pištolja.
Močvara, birtija, palata, divnih plaža, vodopada, morskih dubina i kanjona.
Tučnjave, pucnjave, prevrtanja i kotrljanja.
Strašnih scena da osediš i smešnih delova da se za stomak uhvatiš.
Poljubaca tajnih i pravih.
Plavih i crnih. Ružnih i lepih.
Čak i jedna leteća haljina.
Ima pesme i ruma.
Ima i baruta i djuladi.
Ima jedan kompas koji te vodi do želje.
Tegla sa prašinom.
Zatvora i čuvara.
Plime i oseke.
Crni biser.
Šešir.

Svega ima.
Ali samo nema kraja.


-

Ponosno

Subota veče.
Uzeo sam belu orhideju.
Ako je sretnem, daću joj.
Joj.
Zakačio sam je za motor.
Vozio sam se po gradu i stajao na raznim mestima.
U jednom trenutku sam pomislio da sam je video.
Brzo se okrenuo i stigao je.
Ali, to je samo bila neka druga.
Posle cele noći stigao sam kući.
Vezao sam ga i ušao u zgradu.
Setio sam se da sam zaboravio cvet.
Došao sam do motora.
Okrenuo sam se i otišao na spavanje.
Sutra sam se spremio i krenuo do mojih.
I dalje je stajala.
Niko je nije uzeo. Niko nije hteo da je ima. Niko nije hteo da je pokloni.
Stajala je tako lepa i bela.
Stigao sam do mojih.
Ostavio sam je da i dalje stoji, sama.
Onda sam se okrenuo i vratio. Uzeo sam je.
Je.
Dao sam je majci.
- Hvala sine, nije trebalo da se trošiš.
- Ovo ti je za devojačko veče, ipak Vam je sutra 40 godina braka.
- Ha, ha. Danas mora da bude mnogo dobar, da se sutra ne predomislim.


Danas sam im poslao muzički telegram.
Popodne idemo na ručak.
Razmišljali su gde ćemo otići.
Pitali su mene.
Predložio sam "Poslednju šansu".
Divno mesto. Dobra hrana. Fina usluga.
Institucija.
Pogledali su se.
- To je pravo mesto, rekla je majka.
Otac je ćutao.
- Tu smo prvi put izašli. Tu me je zaprosio.
On se samo smeškao i ćutao.


Orhideja - Kraljica cveća je simbol strasti i muške plodnosti. Na Bliskom istoku se smatra cvetom koji stimuliše radjanje dece. Devojke koje su verene stalno nose orhideju, u želji da im se rode zdrava i lepa deca. Muškarac mora lično da preda orhideju ženi. Žena može njemu da je pošalje bez kartice s porukom i bez potpisa. On mora da zna ko mu je šalje.


-

Sazrevanje

Plašim se.
Strepim.
Razmišljam.
Krećem se.
Dišem.
Vičem.
Psujem.
Brinem.
Perem. Kuvam. Čistim.
Majstorišem.
Komandujem.
Pijem. Pušim.
Idem sam na more. Idem sam na planinu. Idem sam u velike gradove.
Prelazim ulice i granice.
Aktivan sam učesnik u saobraćaju, a i na trotoaru.
Plaćam račune.
Naplaćujem dugove.
Intiman sam sa devojkama i ženama. Uživam sa i u njima.
Baš me briga za Deda Mraza. Miki Maus smara. McD nije hrana.

Do sada sam pokazao da sam SAZREO ali ipak znam da nisam PREZREO.

Gledam oblake i vidim razne oblike u njima.
Uvaljen očekujem zalazak Sunca. Obično odvaljen, posmatram njegov izlazak.
Dišem.
Plešem.
Zviždim.
Volim djirove.
Ležim na travi i gledam ptice.
Trčim za leptirima. Potrčim za loptom.
Skupljam svice u tegli.
Duvam maslačak. Duvam.
Poželim želju.
Pustim da mi breskva curi niz usta.
Izmusavim se namerno od čokolade.
Pravim brkove od jogurta.
Hodam bos po kiši.
Širim ruke ka nebu i otvorenih usta puštam da mi kišne kapi klize po licu.
Hvatam pahuljice.
Napravim tako dobru grudvu da bih je odmah zavalio u prozor komšinici iz prizemlja.
Porvam se sa drugarima. Moširamo se.
Kotrljam se niz padinu.
Plezim se.
Čačkam nos.
I dalje čitam Politikin Zabavnik.
Volim crtane.
Gutam stripove.
Kada vidim kiku, moram da je povučem.
Postidim se, ponekad. Tada se zarumenim.
Zbunim se, kada vidim moje roditelje kako se ljube.
Slušam starijeg brata. Poštujem roditelje.
Koristim spremanje gajbe da izvučem igračke - i tada se izgubim skroz.
Volim da se igram sa decom. Vole i oni.
Volim zafrkancije. Ponekada sam baš veliko spadalo.
Smejem se glasno i jasno.
Kijam na glas.
Pljucnem na zemlju, kada niko ne vidi.
Pravim krugove o duvanskog dima.
Napravim takav koktel da je skroz šaren i blesav sam posle.
Majstor sam za aranžiranje hrane.
Odlutam često kada neko smara. Čujem a ne čujem.
Stvarno znam da budem dosadan i uporan.
Volim da volim.
Baš se radujem dugi.
Volim miris posle kiše.
Šutiram žuto lišće.
Volim miris kada proleće stiže.
Razveselim se kada vidim tetke.
Pustim baku da me malo mazi.
Posle nedeljnog ručka ili kada sam smoren volim da odspavam kod roditelja.
Budim se srećan. Skačem i jedva čekam da ispunim dan.
Volim svoje prijatelje. Vole i oni mene.
Glupiram se, ako mi se hoće.
Maštam.
Sanjam.
Letim.
Lebdim.
Hodam uspravno.

Baš mi je dobro.


-

E-mo-ci-je

Poslednja poruka i Rešenje.

.

Te(k)st

Hvala za toplo gostoprimstvo i za sve što si uradio ti i vaša familia za mene_
Mnogo sam srećna što sam te uposnala pošto si jedna divna osoba_
Ila

Poruku sa ovim tekstom sam našao na podu moga stana i stavio je na stočić.

Jedna znatiželjna ženska osoba ju je našla.
Pročitala.
I šta mislite šta je zaključila na osnovu ovog teksta.
Ništa, jer nije pažljivo pročitala.

Da li ćete je Vi bolje shvatiti?
Ko je to?
Odakle je?
Naš odnos?
Šta god Vam se javlja.

p.s. Danas sam ostavio na podu poruku sa sledećim tekstom:
- Welcome again


-

Formula (1) - Postoji

Puštao sam brkove.
Puštao sam bradu.
Puštao sam bradicu.
Puštao sam kosu, davno.
Probušio sam uvo, davno.
Imao sam zalizanu kosu.
Oblačio sam se opušteno.
Oblačio sam odela.
Pušio sam.
Nisam pušio.
Mangupirao sam se.
Meditirao sam.

Bio sam zamišljen.
Bio sam duhovit.
Bio sam pričljiv.
Bio sam ćutljiv.
Bio sam ćudljiv.
Bio sam dosadan.
Bio sam naporan.
Bio sam romantičan.
Bio sam težak.
Bio sam lak.
Bio sam blesav.
Bio sam strašan.
Bio sam tih.
Bio sam glasan.
Bio sam zbunjen.
Bio sam brz.
Bio sam spor.
Bio sam glup.
Bio sam pametan.
Bio sam ...

Bio sam Ja uvek.


-

ModernA DevojkA! kA! kA! kA!

ONA JE KRIVA ŠTO SU
MODERNE DEVOJKE
POSTALA MODERNE.
ALI NE I ZA OVE DANAŠNJE.
OTKRILA JE SVIMA GLAMUR,
NOVAC, SLOBODU I ŽIVOT.
IMALA JE DOVOLJNO PAMETI
DA OSTANE SVOJA I DA IPAK
SNAŽNO VOLI SVOG MUŠKARCA
JA HOĆU JEDNU BAŠ TAKVU!!!

Što zapravo hoću dok pratim te?
Okrenem se,
Ledeno mi
uzdrhti tijelo
Pogledaš me

ModernA DevojkA! kA! kA! kA!
Otpuhne dim u sivi dan

ModernA DevojkA! kA! kA! kA!
Otpuhne dim u sivi dan

Dodji i legni sa mnom
Laž je svud oko nas
Želim da ti trpi tijelo

Dodji i legni sa mnom
Prodireš mi sve do sna
Kad već umire sve u meni
umri i ti!

ModernA DevojkA! kA! kA! kA!
Otpuhne dim u sivi dan

ModernA DevojkA! kA! kA! kA!
Otpuhne dim u sivi dan

Pesma "Sivi dan" - Videosex
Slušaj

Ispovest jedne antimoderne devojke

Za gledanje, slušanje i uživanciju
I ako Vam se baš dopalo
I još

ili je to (oni sa kraćim fitiljom neka preskoče)
Ne propustite poljubac! (1)Ne propustite poljubac! (2)


-

Trči, trči! Koči, koči!!!

Najzad je prošao i ove godine.
13-ti Avgust je dan kojega se mnogo plašim.

Mnoge gluposti su mi se dešavale u proteklim godinama na taj dan, ali jedna me je skroz zaledila i zamislila.
Svake godine na ovaj dan prosto ne mogu ništa da jedem.

Bila je to 2001. godina.
Mesto dešavanja Perudja u Italiji.

Zapravo sve je krenulo mnogo pre toga.
Zato počnimo priču - onako, kako se stvarno počinje - od početka.

Odlučio sam (neki bi rekli - sulud potez) da dam otkaz u firmi, za koju bi mnogi sve dali da samo rade volonterski. Nisu hteli da mi daju odmor kada sam planirao i - Ciao odoh Ja.

Spakovani upadamo u Spaček (2 CV) i pravac Spačekijada u Austriji.
Pored ekipe sa B92 bili smo jedina ekipa iz Srbije. Ali jedini sa Bg tablicama. Oni su vozili sa engleskim.
Ovom prilikom pozdravljam Nikolu (zvanog Gavran) sa kojim je to bio pravi provod.
3'000 Spačeka iz Italije, Holandije, Japana, Australije, ma iz celog sveta.

Nakon mitinga, samo mi nastavljamo dalje - pravac Italija.
Prvo odredište je Venecija.
Samo da napomenem da smo se u Udinama izgubili i vrteli se u krug dva sata, jer smo hteli da uštedimo na putarini. Posle toga smo išli samo autostradama. U Italiji bi se svako izgubio ako prati njihove saobraćajne znake. Pokazuju ti pravac nekog grada i onda na ogromnoj raskrsnici - ništa, tek ako ubodeš skretanje opet nailaziš na tablu sa željenim gradom. Show.

U Veneciji smo proveli nedelji dana. Bili smo smešteni odmah do Via Rialta (jednog od dva velika mosta koji seku Veliki kanal - drugi je Akademija). Obišli smo Bianale i šetkali se. Zalutao sam u NATO bazu, overili smo muzej i kuću Peggy Guggenheim, otkinuo sam na crkvu Santa Maria della Salute i tek tada shvatio Lazu Kostića i ceo njegov naboj.

Posle Venecije, Verona i neki zid gde se svi tiskaju da ostave cedulje sa imenom voljene osobe - svašta. Zatim pravac Lago di Garda i kupanje u jezeru koje je jedno ogromno blato.
Onda smo otišli u Bolonju, a zatim u prelepu Firencu. Samo mi je žao što nisam obišao kuću porodice Medići u gradu. Kampovali smo na brdu iznad Firence. Budiš se, ustaješ a ispod tebe cela Firenca. Fantastično!

Iz Firence pravac Perudja. Sa prekidima smo proveli nedelju dana u gradu koji su osnovali Etrurci. Svuda arkade i uske strme uličice. Mediteran usred kopna. Bili smo smešteni u Via Strege 13 (Ulica Veštica 13) sa crnom mačkom koja se iznenada pojavljuje i nestaje. Totalni trip. Osim nas dvojice u stanu su bile dve Nemice, dve Kanadjanke i dve Amerikanke. Hm, lepo društvance za Srpske manijake.
Gazda je bio Palestinac 30-tih godina, koji je radio u Italiji već desetak godina pokušavajući da skupi nešto novac i da ode u Njujork.
- Samo tamo neću biti stranac, rekao nam je.
Uspeo je i otišao je te godine 10-tog septembra. Već 11-tog je zažalio što je otišao. 15-tog je opet bio u Perudji. Ironija sudbine.

U subotu 12-tog Avgusta palimo busom do Rima, na jedan dan. Vraćamo se skroz dekintirani i pravac do bankomata da podignemo novac. Tri puta pogrešno ukucan broj i automat uvlači karticu.
- Dodjite u ponedeljak da je podignete, ljubazan je čovek iz obezbedjenja.

DODJI TI U PONEDELJAK, BRE!!!!!!

Subota veče je prošla na mišiće. Poslednje rezerve hasa i cigareta su nestale u nama i u dimu.

E, onda je svanuo 13-ti Avgust.
U stranoj zemlji si, bez para, hrane, cigareta. Ma izgubljen si.
Zovem brata, da mi pošalje keš.
- Dao si otkaz mangupe, sada budi šmeker do kraja pa se snadji sam.
U ala sam tada popizde na njega, ali je imao i pravo. Živelo se do tada mnogo opušteno, a ovo je došlo kao bumerang osvete nonšalancije.
Nakon razgovora više nisam imao ni kredita na telekartici. Vraćam se u gajbu. Zabadam u sobu. Neka teška depresija me stigla. Nikad nije bio problem sa kešom, šta sad? Kod kuće bih znao da se snadjem a šta sad da radim?
Da idem da prosim? Pa da me uhapse.
Da tražim šljaku? Aha, na jedan dan.
Palestinac upada i vadi neki tiš iz rodnih mu krajeva.
E, grešku sam tek posle skapirao.
Tada da sam shvatio da ću najbolje proći ako se dublje zabodem u krevet i prespavam ovaj nalet besmisla.
Moj sapatnik je imao drugo rešenje, meni je bilo bezveze. Sedeo je u kuhinji i čekao da ga komšinice ponude sa hranom. Inače bile su u fazonu svako jede svoje i nema mešanja namernica. UJEEEEEE.
Odradio ih je na fazon da im spremi srpski specijalitet, ali sa njihovim namernicama. Bile su oduševljene, ali tek kad su završile sa hasom setile su se i njega da ponude. Ma, jedite same!

Uveče je došao Palestinac i pozajmio nam novac. Pravac has, piće, diskoteka.

Gladovao sam manje od jednog dana ali sam zapamtio i taj 13-ti Avgust kao dan kada sam se osetio tako nemoćnim.
Mnogo gadan osećaj.
Još kada nemaš ideju kako da ga se rešiš. Odrastanje i sazrevanje, brale.

Posle Perudje, Rimini, pa Rićone - kao deca u San Marinu. Igračaka i vernih kopija svakakvog naouružanja koliko hoćeš.
Trajaktom iz Ankone do Bara i najzad da se okupamo u pravom moru negde kod Sutomora - INEX Zlatna obala.

Ne znaš kako odjednom osećaš da si u svojoj zemlji. Gledaš. Razmišljaš. Kako je ovo moguće.
Pa, moguće je jer nigde nećeš videti Yugo, sem u svojo zemlji. Prosto.

Vozom do Beograda. Usput oko pruge sve gori. Kao da će cela zemlja izgoreti, a ti se probijaš kroz vatru.
Definitivno Dobrodošli.
Kraj ture.

Prošlo je oko mesec dana i preko 3'000 km.
Utisaka koliko hoćeš. Jedan baš jak.

Gladan sitom neveruje.


-

SMS

"Ležim na krevetu u mračnoj sobi.
Imam kratku belu majcu i bele tange.
Noge su mi lagano raširene.
Tonem u san.
U tom trenutku u sobu ulazi neka muška figura.
Ja ležim na stomaku i ne vidim ko je to.
Osećam neki dobar miris.
Sve jači i jači.
Senka se penje na krevet.
I sada je na meni.
Svojim rukama drži moje ruke.
Počinje da mi jezikom dodiruje vrat.
Drhtim.
Pušta mi ruke.
Prste jedne ruke mi stavlja u usta. Halapljivo ih ližem.
Drugom rukom mi klizi po telu...
Rukom povlači majcu na gore.
U isto vreme na sebi osećam nešto jako tvrdo, kao kamen.
Jednu ruku podvlači pod mene i hvata me za grudi.
Počinjem da ludim.
Počinje da me ljubi po ledjima, pršljen po pršljen.
Ruka sa grudi se spušta niže.
Prstima prelazi po mojim vlažnim gaćicama.
Grizem jastuk.
Odjednom sklanja ruke i ustaje sa kreveta.
Ležim na krevetu, sva obamrla, niz unutrašnju stranu butina osećam kako se sliva nešto lepljivo.
U pozadini čujem kako otkopčava pantalone.
Prilazi krevetu.
Uzima me za noge i divljački privlači k sebi.
Uzima jastuk i stavlja mi ga ispod pupka.
Uzima kaiš i udara me par puta po guzi.
Mora da me kazni, jer sam bila previše radoznala.
Celom šakom mi prelazi preko tela, oseća kako pulsiram.
Toliko ga želim da to počinje da boli.
Pomera mi tange u stranu.
Njegov prst, polako ulazi u mene.
Molim ga da mi stavi još jedan.
Hoću da se pomeram ali mi on ne da.
Drugom rukom mi steže guzu da bih imala što jači osećaj.
Izvlači prste iz mene.
Širi mi noge.
Podižem kukove da bi mi lakše prišao.
Počinje da mi gura jezik.
Halapljivo, kao kada se jede lubenica, a sok curi svuda.

I onda se budim.
Mokra sam i moram da se presvučem.
Oblačim gaza tanku belu spavaćicu.
Pomalo sam tužna jer nisam stigla ja njega da zadovoljim.
Ali tu je drugi deo noći... Čućeš sutra."


- Eto, to je kraj poruka.
- Da li je Vi poznajete?
- Ne, doktore. Vi ste psihijatar, šta da radim?
- Da li ona Vas poznaje?
- Ne, koliko Ja znam. Jednom smo se samo videli i to greškom.
- Greškom?
- Ne bih o tome, sada.
- Dajte mi njen broj. Morao bih da ga imam, radi evidencije.
- Nećete je zvati?
- Ne, ne. Šta Vam pada napamet. Ja sam profesionalac.
- Mislite da sam Ja nešto kriv?
- Hm. Očigledno je da ima interesantne, veoma interesantne snove.


-

Skriveno kraljevstvo

To je Zemlja koja postoji pod zemljom.
To je Carstvo do kojeg se dolazi kroz kapije, koje se nalaze na odredjenim delovima nad zemljom.
Stvorena je pre par hiljada godina. Nekoliko hiljada godina nakon što je stvorena Zemlja.
Živeo je narod koji je bio napredniji od ostalih naroda. Imali su svoje Carstvo na zemlji, ali su morali da se povuku pod zemlju da bi spasili svoje živote od poganih i željnih krvi sunarodnika.
Postojale su dve struje. Jedna je bila duhovna, dok je druga bila okrenuta materijalizmu.

Imali su znanje i umeće da napuštaju ovu planetu. Imali su svoje letelice.
Imali su svemirske rampe.
Gorivo koje su koristili zvalo se Vril.
Imali su iskustvo biliona godina.
Živeli su u Africi i Bliskom istoku.
U istom periodu su podigli svemirske rampe po celoj Zemlji, da bi brže putovali. Rampe su bile piramidalnog oblika.

Odjednom su nestali i samo se nagadjalo gde su se mogli skloniti.

Stolećima su istočni narodi verovali u postojanje tajnog podzemnog kraljevstva negde u srcu Azije, koje je velikim delom odredjivalo zbivanja u kraljevstvima ostalog sveta. Po Purana spisima sklonište 'savršenih ljudi' nosi naziv Kalapa i navodno je locirano u zapadnom Tibetu. U nekim kineskim pripovestima dati 'raj' se naziva Hsi Tien, te se smešta u oblast Kun Lun Shan u planinsko-glečerskom rejonu severozapadnog Tibeta. Mnoge istočnjačke legende, ali i moderni zapadnjački spekulativni kultovi ispirisani 'šarmom' Orijenta govore o delegacijama i pojedinicima koji su navodno posetili 'Skrivenu zemlju' na Orijentu.

To bi bio prostor ispod pustinje Gobi.

Hitler kao poklonik izopačenog mesijanizma i saradnik nemačkih aristokratsko-okultističkih gremijuma, tako je postao jaka rukavica onostranih destruktivnih ahrimanskih snaga koje su kroz telepatske indukcije i razgorevanja koristile njegov fanatizam za svoje projekte. Pripadnici tajne nemačke sekte su imali nekoliko ekspedicija na Tibet gde su ostrvarili kontakt sa satanistički orijentisanim lamama (čiji su preci navodno pre Potopa sišli sa Himalaja). Jednu njihovu grupu kao duhovno-vidovnjačku pomoć Rajhu Nemci su doveli u svoju zemlju. Bili su zaduženi pre svega za astralnu špijunažu. Te crne pećinske posvećenike Nemci su nazivali 'Družina zelenih ljudi'; iz japanskog 'Zelenog Zmaja' dovedena su još šestorica satanističkih ekstrasenta. Tokijska i tibetanska grupa posvećenika Hijerarhije Laži stolećima su bile u medjusobnom telepatsko-astralnom kontaktu. Kada su se na kraju rata suočili sa očiglednim slomom nacističkog imperijalizma i militarizma, tokijski operatori ahrimanske Hijerarhije izvršili su ritualno samoubistvo: hara-kiri. U poslednjim danima rata, u jednom predgradju Berlina ruski vojnici su našli njihova gola izbodena tela.
Nacistički firer je digao ruku na sebe 30. aprila uveče (1945.), na dan Beltana koji se pretapa u Valpurgijsku noć- najveći veštičarski praznik.

I ako Vas još uvek interesuje još?


(pogledajte i ne zadržavajte se predugo: Aurora Aurea i Dušana Ninića ili na engleskom)


-

Mr. Glavonja i par dana oko NG

Celog života, skupljam gluposti.
Ili blaže rečeno čudne stvari.
I ne samo čudne stvari.
Znam da se okružim takvim (č)(l)udacima, da ni sam ne znam gde sam ih pokupio.

Nju i drugaricu sam pokupio na trafici. Start uz osmeh. Odmah kupujemo votku i tekilu i palimo kod drugara na gajbu. Rasulo.

Moram da palim da se nadjem sa picom na koju sam otkinuo, a koja me jebe u zdrav mozak. Ona leži ispred vrata i moli me da ostanem. Uz smešak je preskačem i odlazim.
Verna, budala.
Posle se pokazalo da sam bio samo konjina.
Drago mi je da mi niko nije rekao na vreme istinu, jer bi pukao. Ovako sam samo pucnuo. Samo malo. Ali neka, nije mi žao.

Zaklela se zemlja raju da se sve tajne znaju.

Ja sam isfurao svoj fazon. Čak sam i serenadu odradio.
E, to je bio fleš.
Dan pred Novu godinu, nadji ti muzikante.
Pomogo mi čika Mile iz Skadarlije. Iscimo iz Palasa ekipu, ali da ih vratim u roku od pola sata.
Kada sam ih video, kada se nisam onesvestio.
Ali šta da se radi. Majstorski su odradili posao. Nije im bilo prvi put. Svirali su oni i ranije serenade, ali se nisu sećali kada poslednji put.

Kontrabas i violina. Jedva da ih čujem, koliko tiho govore.
Pitam ih - Jel, ćete moći da pevate, kada ovako tiho pričate.
- Bez brige, momak, kad se svira serenada ne odzvanja cela ulica.

Hvatam taxi i krećemo. Stižemo na mesto dešavanja.
Pitam taksistu - Da li možete da nas sačekate?
On samo klimne glavom i uzima novine.

Mrak. Ja u belom, a crni kaput preko ogrnut. Samo mi je falio šešir i štap.
Kuća kao stvorena za serenadu. Gradjena nekih 30-tih, sa baštom ispred i uzdignutim platoom ispred. Oni stoje malo u mraku, a ja na svetlu. Ona na prvom spratu.

Podižem glavu i vidim zvezde. Divno decembarsko veče. Udahnem duboko i zatvorim oči.
- Zapamti ovo. Oseti mirise. Oseti ovaj trenutak. Ovo si ti, ma šta god bilo.
Otvaram oči i počinjem da čekam.

Oni sviraju, ali i navijaju tiho. Izaćiće, mora da izadje. Senka se kreće pored prozora dok ide iz osvetljene sobe u sobu gde je mrak. Senka se vraća i hvata se za glavu. Otvara se prozor i umesto senke, ona je tu.
- Penji se gore, ludaku.
- Ne. Sidji ti dole.
Sišla je dola. I, ništa.
Daj mi vremena, kaže.
Ok. Dižem ruku i dajem znak da krećemo. Otišao sam.

Ulazimo u taxi.
- Hvala Vam što ste nas sačekali.
Taksista spušta novine. Ništa ne govori. Pali motor. Ništa ne govori. Krećemo. Ništa ne govori. Tišina.
Gleda pravo i samo mi kaže - Za ovakve stvari, čekao bih te satima.

Sve vreme je imala kombinu u Londonu. Jebo je London. Na kraju je i otišla tamo. Ja čekao. Spavala kod "ortaka". Loše je spavala, jer je hrkao. Kada se vratila, rekla mi je da je nešto gušim i smaram. Ma, jebi se i rasti.
Rekao sam joj - Vodi računa da na kraju ne završiš sa šoferčinom sa usranim gaćama.
Pitala me je - Što?

Pre svega toga hteo sam da proslavimo Novaka na Kopu.
- Tamo je smaranje, rekla je.
Sreo sam je posle par meseci.
- Bila sam na Kopu. Kako lepa planina. Stvarno je divno. - rekla je.
- S kim si bila?
- Sa nekim društvom. Naterali me - rekla je.
- Da li si zaljubljen?
- Aha! a Ti?
- I ja, kao i Ti.

Da bi otišao iz nečijeg života, moraš prvo u njega da udješ.
Kada odlazim kupim sve igračke, ali ostavljam sve iluzije.
One se pokvareno bude i rastu tek mnogo godina kasnije. Tada sam Ja već daleko.

Stiže Nova godina. Došli neki Italijani i prave žurku u iznajmljenoj kući. Super. Samo onako sjeban skim da idem. Javlja se davna kombina da me pita gde ću da proslavim dolazak, jebene Nove godine.
Šta uopšte dolazi, kada će da ode.
Dolazi samnom na žur. Spremaju se italijanske djakonije. Dobro vino. Svi smo bosi. Baloni svuda.
Odatle palimo u BIGZ. Na ulazu, sada već bivši drug, čeka da udje već razbijen. Obezbedjenje ga sklanja. Jedva sam ih zaustavio. On pali dalje. Ona kaže kako je sladak.

Posle par dana me je pitao da mu je prepustim. U je, da mu je prepustim.
Jebi se. Ne može.
I još jednom - ajde, daj je.
Ne može.
Šta ti je? Daj. Mnogo mi je stalo do nje.
Ne može, jer si svinja. Pojebaćeš je i više joj se nećeš javiti.
Saznao sam da ju je posle vidjao. Rekla mi je dok smo se povatavali.
Ma, muvaj je koliko hoćeš, ali ne ide nož u ledja. Ljigo od čoveka. Ovo je bila samo kap u punoj bačvi sranja, koje sam doživljavao od njega.
Smuvali su se. Venčali. Čekaju dete.
Rekao je za nju, da nemaju nikakvih zajedničkih stavova, ali mu je sex do jaja.
Dobar razlog da oženiš nekog.
Zvao me je nedelju dana pre svadbe da upriličim njihovo veselje. Poziv je usledio negde posle ponoći.
- Želim Vam sve najbolje, ali neću doći. Još nešto?
Trebao si da ideš, rekli su mi prijatelji.
- Zašto?
Ispao bi šmeker, rekli su.
Ispao sam Ja šmeker kada sam ga oduvao da više ne smrdi pored mene. U paketu sa još jednom smrdušom koja mu je bila kao advokat.

Dok sam bio u vezi, nabacivala ga je mojoj curi.
U fazonu - On je pravi za tebe. Vidiš kako se slažete. Inače, on može da skine njemu svaku ribu. Samo što je njemu stalo a njega baš briga.

Jednom me je zvao na šljaku i gazda se javio.
- Gde je? Još nije došao. Ma, mora da se napio!
- Posle smo se zajedno smejali, reče mi.

Vratimo se ortakovoj gajbi. Sutradan mi je držao vakelu, na ovu temu. Puzale su po podu. Jedva sam ih izbacio. Da li si ti normalan, kakve mi raspade u kuću uvaljuješ i još na kraju pališ. Jebi se!


-

ToGetHer vs ForGetHer

Nikada je nijedan muškarac nije imao, sem Njega.
Spominjala bi ga samo, kada je bila mnogo pijana.
Sećala bi se njihovih dana.
Prepričavala bi njegovo vidjenje Nje.

Uvek je bio pored Nje. Sve bi napuštao, samo da reši Njen problem.
Njih dvoje su bili vezani lancima sudbine, bola i ljubavi.
Sami su poželeli lance.

Bio je rodjenjem odredjen. Bio je čovek koji je mogao da promeni svet. Bio je toliko moćan, a toliko detinjast. Niko nije čuo za njega u svetu koji je poznat smrtnicima. U paralelnim krugovima svi su znali koliki je njegov uticaj. Finansijska pred vratima, mahinacije, promena režima. Upetljan u sve sfere života, a bez obezbedjenja.
Čuvan od strane države. Mnogo dobro čuvan.

Bili su deca porodičnih prijatelja.

Ona je rodjenjem i poreklom bila odredjena. Spremana da bude Vodja. Projekat koji se otrgo kontroli na samom početku. Žena koja voli, vara, laže. Žena obrazovana na svetskim, prestižnim školama. Žena koja je umela da se nosi. Bogatstvo u količini da su joj i bogati zavideli. Mogla je da kupi bilo koga ili šta. Mogla je sve. Učena da jede, pije, diskutuje, da se smeje. Umela je da zavodi. Umela je da hipnotiše. U njenoj blizini si bio tako mali. Kada bi ti poklonila pažnju, mislio si da je ceo svet Tvoj.
Njena priča je zavodila. Znala je da toliko sugestivno pristupi, da više nisi znao ni ko si i ni gde si. Učena ali i veoma talentovana.

Okružena elitom i to svetskom. U kraljevskim, aristokratskim, diplomatskim i bogataškim krugovima je važila za ženu koja zna da se nosi, ali ženu preke naravi. Za Srbiju je umela da baci i šampanjac u lice.
Sama se družila sa kriminalcima, sitnim i krupnim prevarantima, siledžijama. Svi su je prihvatali. Bila im je prijatelj. Niko nije smeo da je dira.

Ceo život je hodala na ivici. Skoro ceo život. Intezivnije sa godinama.
Ponašala se kao osoba kojoj je ostao samo tren života. Živela je! I uvek u problemu.
Morala je da stvori problem. Morala je da stvori spletku. Intrigu.
Igrala se sa najmračnijim delovima tudjih duša. Dovodila ih u iluziju, a onda tako stravično budila. Košmare je ostavljala, da ih sami još dugi niz godina prožive. Posle Nje je oprez bio smešan. Sujete su prskale, ličnosti su se cepale. Moglo joj se.
Najviše je uživala u igrama sa materijalistima i snobovima. Duhovne snobove nije dirala.
Kretala se od severa do Afrike. Od zapada do Australije.

Za njom su išli čistači. Znala je da zaprlja, vrlo. Poradica nije smela da bude umešana. O njoj nije smeo da se čuje loš glas. Bila je to Ona.
Nju su pokušali da obezbedjuju, ali nisu stigli da isprate sve njene hirove.
Nije htela da im izmakne, ali jednostavno su je gubili.
- Gazda, znam da smo opet omanuli. Moji ljudi moraju da spavaju. Ona je nemoguća. Ne znam kako nam se gubi, ali ipak je nalazimo. Spava par sati i uvek je u nekim akcijama. Lepi se za problematične i oni za nju. Nekad mislim da je bezbednija sama sa sobom, nego sa nama za vratom.

Ukidali su joj kartice. Zabranjivali odlaske preko granice.
Bila je i klošar, ali uvek zvezda. Jednom je skupila i svoju gusarsku bandu.
Avioni su kasnili zbog nje. Granice su se zatvarale i otvarale. Akcije su pomerane.
Umela je da se snadje u svakoj prilici.
Na kraju bi joj vraćali kartice i slali na odmor.
Sa jednog odmora je odlazila na drugi odmor da bi se odmorila od prethodnog.

Fokus joj je bio kratkoročan. Mesto je nije držalo. Motivacija je bila samo da se zadovolji Njen hir, koji se budio instiktivno, nagonski.

Jedno veliko dete, koju je društvo nateralo da bude Žena.
Najviše sam voleo da mi priča o hrani i piću. Tada se gubila. Toliko informacija. Toliko osećaja. Umetnost je proživljavala kroz sebe. Prsti koji su znali da dodiruju.
Uvek željna ljubavi i pažnje.
Morala je da ima sve što poželi. U suprotnom je bila tužna. Stim što je tugu izražavala samo na Njen način. Tada je sve letelo, čak bi i ona poželela da zna.

Javi mi se ponekad, da mi kaže kako joj je tamo-negde fantastično. Da čujem talase okeana. Da čujem zov irvasa. Da osetim sa njom vrelinu peska. Da mi objasni kako je biti prva Žena na svetoj zemlji. Da je sve u životu moguće.
Za cenu nikad nisam pitao.

Kada sam imao problem, uvek je bila tu. Davala se bezgranično, sve dok joj se ne bi dopala neka nova igračka. Sve dok joj pažnju ne bi obuzela neka nova Ideja.


p.s. Ako mi se posle ovog teksta nešto desi, to neće imati veze sa Njom
p.s.s. I dalje hipnotisan, izgleda. Nju KRIVITE!!!!!!!!


-

Tihi

NEKADA DAVNO
JEDNA JE ZATRAŽILA,
A DRUGA INSISTIRALA,
PA POŠTO DANAS ISPUNJAVAM ŽELJE
ISPRIČAĆU VAM PRIČU O TIHOM
(ako imate koji minuta viška - počnite)

Ne tako davno u jednom kraljevstvu živela je Mala Zlatna Ribica.
Bila je baš od onih malih zlatnih ribica koje su mogle da ispune bilo koju želju.
Ali ona je bila mnogo tužna mala zlatna ribica. Plakala je svake noći.
Niko nije mogao da je uteši.
Imala je jedan san. Želela je da ode u Tihi okean. Toliko je želela, da je sve znala o njemu. Koliko je veliki, koliko je plav, ko sve pliva u i po njemu. Ma, sve je, ama baš sve je, znala o njemu. Ali, avaj, on je bio tako daleko.
Gledala je sve filmove o njemu. A jel' znate koji joj je bio najomiljeni? Pa, da - "Otpisani".
Kad god bi čula reč na T zadrhtala bi. Oblio bi je neki čudan osećaj vreline, a znate da to nije baš najbolje za ribice.
Jao, šta bi ona dala da ode u Tihi okean. Tolika sloboda. Toliko boja. To nepregledno prostranstvo. Tada bi bila, sigurno srećna.
Njene drugarice i drugari su je tešili i verovali zajedno sa njom da će kad-tad otići.
Samo bio je jedan mali problem. Ona je živela u kraljevskom jezeru, a Tihi je bio mnogo, mnogo, baš mnogo daleko. Iza mnogo mora i planina i jedne paprike koja se slučajno našla na tom putu.

U kraljevskom jezeru je bilo baš kraljevski. Hrane koliko hoćeš. Čisto. Lepo. Provetreno. Ma, šta kraljevski - carski. Nikome nije padalo napamet da ode, čak su čuli da su mnoge ribe iz Tihog želele da dodju baš u njihovo jezero. Teško je bilo doći u jezero. Rigorozne kontrole, čak 33 nivoa provere porekla, imovine i svakakvih stvarčica. Mala zlatna ribica je po rodjenju bila odredjena da živi baš tu. Čim se rodila, prva reč je bila Hihi, ali tada nije znala da kaže T.

Jednog dana, kao mnogo puta do tada, brčkala se na površini jezera. Ležala je i gledala u nebo nad njom. Pevušila je pesmu o Tihom i njenoj želji da uroni u njega. Pesmu je sama smislila i komponovala, čak je i scenski nastup imala. Jednom rečju čitav show program o Tihom i maloj zlatnoj ribici.

(Pošto ovo ide u nedogled - uskoro ćemo da ubrzamo radnju)

Iznenada mala zlatna ribica oseti da joj se nebo poče približavati. Zagleda se bolje. Nebo je bilo sve bliže i bliže. Ne baš mnogo, ali je primećivala razliku. Okrete se, da pogleda da li se i dno udaljava, ali dno je bilo tik ispod nje. Pogleda pravo i ugleda dva velika, nasmejana, crna oka kako je gledaju.
Pokuša da zaroni ali nije imala gde. Bila je uhvaćena. Bila je u dlanovima malog raščupanog, pegavog dečaka sa glupavim osmehom na licu. Gledao je u nju kao u sedmo svetsko čudo. Nije progovarao, ali kao da je sve vreme hteo nešto da kaže.

Uspravila se otresla nešto kapljica sa sebe, pogledala ga pravo u oči i rekla tekst koji je morala da nauči odmah po rodjenju.
- Bravo. Ti si ulovio Malu Zlatnu Ribicu. Ispuniću Ti Pet želja.
Razmisli dobro, jer Čovek mora da vodi računa šta želi.
Želje se ne mogu negirati ako ti nisu po volji kako si Ti umislio.
Jedini način je da sledećom željom ispraviš grešku. Ali ni tada nije sigurno da li ćeš poželeti kako treba.
Navodim očigledan primer da bi ti bilo jasnije:
Čovek je ulovio zlatnu ribicu i poželeo da bude prestolonaslednik. Sledećeg trenutka je čuo glas. Otvorio je oči i video da leži u ogromnom krevetu natkrivenim zlatnim baldehinom. Nad njim je stajao čovek sa poslužavnikom, blago nagnut prema njemu.
Čuo je njegove reči: "Prestolonasledniče. Molim Vas probudite se. Morate da doručkujete jer uskoro krećete u Sarajevo".
Nadam se da je ovaj primer bio dovoljan da uvidiš šta može da bude problem oko želja.
Imaš tri sata da razmisliš i izgovoriš svoje želje.
Formulacija glasi: - Moja /redni broj želje/ želja je da /kažeš svoju želju/.
Da li ima nekih pitanja?

Bila je malo nervozna, ali je uspela da ispriča sve smireno i staloženo. Bila je ljuta jer nije očekivala da će baš neki klinac da je uhvati. Nije očekivala ni princa, ali baš neko raščupano derište. Ali ok, šta je tu je. Da završi i ovo pa da nastavi sa pesmicom. Doline čokolade i brda karamela su je ježila ali šta je moglo da se rodi ispod onakve kose.

- Ja sam Tihomir, reče mali. Ja i jesam prestolonaslednik.
Samo je trepnula i već ga je gledala sa blesavim smeškom. Pomisli, kako je mali ustvari i sladak sa tom bleskastom kosicom. Kao neko pilence šaškasto. Do sada nikada nije čula da se neko zove Tihomir. Kakvo divno ime.
- Ali me svi zovu Tihi. Moja braća su Prlomir i Mrkomir a sestra Marija. Deda se zove Jovan. A onaj smešni čika što nas jurca je Mikula.
Voda u rukama Tihog poče da ključa i od te vreline on za malo da ispusti Malu Zlatnu Ribicu. Brzo ih spusti u jezero i rashladi ih.
- Zašto pevaš o meni i tebi? - upita je.
- Ja, ja, ja ... Pa, ja pevam ali o okeanu.
- Da, znam. Samo se šalim. Svaki dan dolazim ovde da slušam tvoju pesmu. Divna je ali je malkice tužna. Da li je to blues?
Mala zlatna ribica se trže. Kakav dan. Kakav obrt.
- Da čujem želje. Vreme prolazi.

- Moja prva želja je da sva deca budu srećna i voljena
- Gotovo
- Moja druga želja je da sva deca budu sita.
- Gotovo
- Moja treća želja je da sva deca budu dobra prema svojim roditeljima.
- Gotovo
Tako ti je to kad živiš u Tataratira carstvu. Samo deca, pa deca. Dobro, ok. Šta li će sad, da bude mir i ljubavi svuda u svetu i sve tako dok neki bezobraznik ne uhvati neku drugu zlatnu ribicu i pokvari sve. Ali, šta da se radi neka o tome brinu oni u administraciji.

- Pre nego poželim još dve želje, da li mogu da ti dam jedan poklon što sam ga Tebi namenio?
- Hm?
Izvadi malu preslatku novogodišnju jelkicu sa ukrasima.
- Ovo je za tebe. I molim te, da je nosiš sa sobom. Da te podseća na mene. Znaš Ja te mnogo Volim.
Pogledala je jelkicu. Baš je bila predivna.
- Ok

- Moja peta želja je da ...
- Preskočio si četvrtu
- Ne, ne. Prvo petu pa onda ću četvrtu.
- Ne. Pravila postoje ne možeš da preskačeš.
- Molim te. Videćeš da moram prvo petu. Molim te.
- Hm, nije baš po pravilima. Ali ... Ali u redu.
- Moja peta želja je da se vratiš iz Tihog okeana kada god poželiš.
- Molim?
- Moja četvrta želja je da odeš u Tihi okean.


-

Ima (li) leka, apoteka

Ležao sam pored nje.
Nežno okretao u ruci čašu za vino sa dugačkom nožicom. Lagano sam je dodirivao kristalom. Prelazio preko njenih grudi, kao da sam hteo da pojačam ukus dobrog vina.
Ćutala je.
Bradavice su joj bile čudnog ukusa, boje kao u meleskinje, tako pune i putane. Svetlost sveća je klizila po njenim bedrima i nestajala u talasima prosute kose.

Rekla je - Bilo je lepo, a tebi? O čemu razmišljaš?
Uvek sam pizdeo na takva pitanja.
Rekao sam - Extra! Razmišljam šta bih mogao da jedem sutra za ručak.

Njoj to nikada ne bih rekao. Valjda me nikada ne bi ni pitala.

-

- Dobar dan, doktore.
- Dobar dan. Izvolite, sedite

- Dakle, šta Vas muči? Imate neke bolove?
- Nisam dobro, doktore
- Da li Vas probada u grudima?
- Ne
- Da li Vas probada u ledjima?
- Ne
- Bol u glavi?
- Ne
- Stomak?
- Ne
- Kada osećate problem?
- Kada duboko udahnem, zadržim i nakon toga duboko izdahnem vazduh.
- A To! Vas Duša boli! Sledeći.

-

Rekli su mi ...

Budi Vitez.
Budi Pažljiv.
Budi Muškarac.
Budi Pošten.
Budi Radan.
Budi Privržen.
Budi Buda, bre Ti.


Ovaj moj Svet se okreće i pomera, ali ono što sam prihvatio i video to je TO.
A TO je tako nešto Lepo i Divno. TO sam JA.
Moja filozofija. Moja ludost. Moja i samo Moja će biti i Moja.

- Da li sam pogrešio prijatelju. Da li se naše prijateljstvo ovde završava, druže moj - pitao sam ga i bio spreman da kaže i Da. Spreman sam bio da se sve završi, jer ako me do sada nije upoznao nikad i neće. Mnogo smo noći i dana proveli zajedno. Mnogo smo jutara doživeli. Na mnogim smo oblacima sedeli i zajedno gledali u budućnost. Svadjali se i ljutili ali uvek nalazili snage i želje da prevazidjemo gluposti i glupane koji su želeli deo našeg oblaka.

Pogledao me je. Retko smo pričali o bitnim stvarima i nešto mudrovali. Ali kada je bio bitan krajnji sud tražili smo ga jedan od drugog. I sada je bio potreban krajnji sud, ali o našem prijateljstvu.

- Rekao si juče, da ne podnosiš ljude koji se druže sa ribama koje su u vezi samo da bi posle bili sa njima, čim naidje oluja. Da ih smatraš za najveću gamad i smrad zemaljski.

- O čemu pričaš?

- Alo. Mojne da me zajebavaš. Znaš o čemu ti pričam. Reci, jel sam i ja TAJ.

- Brate, koji ti je. Ti nemaš veze sa tim. Šta si istripovao?

- Dešavalo mi se par puta da se pogubim za drugaricama. Eto, šta mi je. Znaš i sam.

- Slušaj Lepi. Ti si Ti, a Tvoj mozak je kao rulet a srce kao loptica. Nikad se ne zna kada ćeš da se primiš na neku i koliko. Kada ćeš ODJEDNOM da provališ koliko je ona PRAVA i BAŠ TA i SAMO ONA. Nikada se nisi smišljeno uvlačio u tudje živote da bi kao jajara rovario i lizao se, samo da bi se pičke dokopao.
Koliko puta su bile solo - pa ih nisi zarezivao? Koliko su ti se puta same nabacivale, a Ti i dalje bio u svom svetu.
Ali i Ti znaš da provališ i da se prisetiš. Ali si mi Lepi nekako kao pandur što se emocija tiče.
Slabo kopčaš, ali te i zato Volim.

- Volim i ja tebe, ali mojne da pravimo decu.

- Ha, ha. OK, bez dece.

Sve vreme smo hodali. Ceo razgovor je prošao u koracima.

- Nego, jel idemo na onu žurku večeras. Jel si provalio ko pravi?

- Ma, ima vremena. Ajmo, prvo na piće. Kako ti je na poslu? Nešto novo!

- Menjam ga!

- Aha. Dobro.

POSVEĆENO SVIM MOJIM PRIJATELJIMA
I SVIMA KOJI MOGU DA BUDI ZVERI I BOGOVI
KADA IM JE I KAKO IM JE PO VOLJI


-

OBVEŠTENJE - AVGUST JE MOJ

IZVINJAVAM SE SVIM BLOGERKAMA I BLOGERIMA
KAO I NJIHOVIM ŽENAMA, SESTRAMA, ĆERKAMA, DRUGARICAMA, STRINAMA, SVASTIKAMA, TETKAMA I CELOM ŽENSKOM RODU
ALI MORATE OVO DA ZNATE ...

Vi možete da se:
- žvalavite
- povatavate
- pipate
- krljate
- povaljujete
- cepate
- karate
- jebete
- nabijate
- drndate
- navlačite
- primate
- vlažite
- ...

Dok budete sve i mnogo više od svega toga radili.

Za to vreme Ja ću i dalje pisati i silno želeti da je samo zagrlim i sa Njom zaspim.

Ali ona će raditi sve to što i Vi i još više, sa nekim pogrešnim. I UVEK pogrešnim.

Deco, zašto morate da se toliko drogirate - upita ih bakica.
Rekao nam Hofman - odgovoriše svi u glas.

JEBITE SE SVI U GLAS - NARKOMANI BOLESNI

Ja ću je čekati, makar je čekao još jedan vek.


-