Paralelopiped

Oduvek sam izbegavao plastiku.

Nisam hteo igračke od plastike.
Nisam hteo da nosim plastiku.
Nisam hteo da unosim plastiku.

Nisam hteo da budem plastičan.

Ni sada nisam ništa bolji - bežim od svih mogućih kartica - koliko mogu.

Piva. Mekovi. Lekovi. Milke. Pasterizovani. Viršle. Kobaje. Baštenske garniture. Akumulatori. Svi multi uredjaji. Bižuterija. Poliester - i svi ti polimeri i kojekakvi hemijski hibridi - neću vas na sebi, oko sebe, još manje u sebi.

Ima samo jedan - koji moram da stavim, jer ipak mi je do života stalo.
Mora se - ali ubi osećaj širine.

Aditivi i moderne gume. E do E.
Čokolade, pića, hrana - sve organska hrana do E.
Rokovi trajanja nemogući.
Sve je baš prirodno do E.

Mehurići i crna pića - aleluja.

PVC je štetan - u bilo kom obliku.
Čak je i plastelin bolji.

Daleko od toga da sam neki Zeleni - ali prihvatam samo one otrove koje znam da svesno uzimam.
Uvaljivanje mi strašno ide na živce.

Dakle, pošto spomenuh da sam još uvek otporan na kartice i druge vrste plaćanja koji nisu od papira, u raznim bojama, sa - geografskim, istorijskim, kulturnim i društvenim obeležjima - u apoenima koji mi jasno ostave utisak mog trenutnog bilansa stanja i uspeha - poslednja nedelja beše više nego upečatljiva.

Zapravo - mentalno - odlično stojim sa svojim saldom.

Retko mi se dešavalo da u žurbi ili nesvesti - pogrešno platim ili zaturim novac u džepove, fioke ili gdegod.
Osim, naravno - jednog fatalnog koktela koga platih 10 puta skuplje - i rekoh barmenu - Ok, zadrži kusur.
Tako je kada se susretneš sa nekim novim novčanicama.

Da ne spominjem one valute koje imaju jači kurs od našeg - da li ima i drugačijih?
Tada mi je potreban ceo dan da se pohvatam u konverziji i preračunu.
Zbog mogućih početnih kikseva - uvek ostavim fond na koji, kao zaboravim.

Već duže vreme sam izbegavao novčanik.
Čak sam i čuo teorije - da oni koji drže novac na gomili - uvek imaju više od onih koji ih lepo slažu kao da ceo život rade na šalterima banaka.

Duže vreme sam nosio spajalicu za novac - dok mi je nisu neki likovi prisvojili.

Tada se vratih na dobri stari budželar.
Mislim da su svi novčanici - pravo malo stecište tajni. Čak i za nas same.

Sve te pregrade pune slika, vizit karti, podsetnika, papirića i ceduljica.

I tako u tom haosu od bitnih i još bitnijih stvari - pronadjoh novčanicu od 5 eura.
Zastadoh i počeh da se prisećam kako je preživela i koliko dugo već se tu krije.
Otprilike se setih i strpah je nazad - jer sam za nju već smislio bolju zamenu, hoću reći namenu.

Na moje iznenadjenje - uspevala je da prebrodi par ekstremnih situacija - i nekako mi vremenom postade bliska, ali je i sama znala da je naša bliskost samo privid.

Dolazeći kući - jasno videh na ulici podebeli i ofucani novčanik.
Stadoh i pogledah ga bolje.
Sada ćeš ga podići i videti da li ima neki dokument - koji ukazuje na vlasnika - rakoh sebi, dok sam nalazio opravdanje da žurim i da to ipak nije moja briga.

Tražeći lične isprave bivšeg vlasnika - pregledah i pregrade da ipak prethodna kontrola nije nešto propustila - ali ništa.

Dok sam tako šnjurao - odjednom ispred mene se otvori deo sa porodičnim slikama.
Jedna veća crno - bela slika sa ženskim mladim likom.
U pregradi preko puta, slike u boji. Kovrdžavi momčić, žute kose. Ćerkica sa kikicama i sa nekim smešnim psom. I još nekoliko manjih fotografija.
Brižno poslaganih.

Tu zastadoh.
Zastadoh sa njegovom celom porodicom.

Nadjoh i ličnu kartu.
Stariji čovek sa mestom boravka u Zrenjaninu.
Ko će ga sada naći - pomislih.

I dok je onaj deo mene što je žurio, već nalazio razloge da je ideja kretenska i da na sebe navaljujem moguću krivicu da sam ga ja opljačkao - pogled mi zastade na mesto rodjenja.
Imotski, Hrvatska.

Jebeš i dokumenta i papire i pare i kuće - ali slike.
Moram mu vratiti slike - i potrčah kući.

Pretrčah stepenike i dok sam otključavao vrata, već je služba 988 bila aktivirana.

- Dobar dan. Broj telefona u Zrenjaninu
- Ulica i broj
- ...
- Prezime
- ...
- Izvolite, zapišite.

- Dobar dan. Gospodina Jovu, molim vas, ovde KMS.
- Evo, sine sada ću mu odneti telefon - reče mi blagi ženski glas.

- Jovo, ovde - javi se dubok ali smiren muški glas.
- Znate, ovaj ... Zovem iz Beograda i našao sam vaš novčanik. Pa rekoh ovde vam je lična karta ...
- A zdrastvena?
- Ne. Nažalost, nema je. Nema ni novca.
- Ma, nije ni bilo novca. Šta je još ostalo?
- Tu su vam fotografije. Neke vizit karte, papirići ...
- Slike su tu?! Lepo. Baš lepo.

Uz dobijeno odobrenje - krenuh u detaljnije prečešljavanje.
Iza pregrade za sitan novac - odjednom se pojavi 5 eura.

- Znaš, sine. Ukrali su mi ga još pre godinu dana. Sva sam dokumenta ponovo izvadio.
- Čekajte! Imate ovde 5 eura - viknuh kao da sam našao zakopano blago.
- Ma dobro.
- Ja bih nekako da vam dostavim. Jel dolazite u Beograd ili da ga pošaljem poštom?

Dok mi je objašnjavao da bih mogao i na autobus da ga pošaljem ili možda da ga dam njegovom sinu koji žvi u Beogradu - pogled mi pade na JMBG.
Prve četiri cifre mi se učiniše poznate - odmah pogledom preletoh na datum rodjenja.

- Oprostite, pa mi smo rodjeni istog datuma - rekoh zgranut.
- He, he vršnjaci, znači - kroz smeh mi reče.

* * *

Oči i uši su loši svedoci ljudima ako imaju barbarske duše.


.

Kada Mali čovek Hoće Preko Crte

U saobraćaju izbegavajte:
- Vlasnike: nabudženih Yugića, Zastava 101 i svih karavana
- Taksiste i
- Vozače dostavnih vozila

U životu vam je sličan slučaj.

Takodje obratite pažnju na zvučnu i svetlosnu signalizaciju, kao i na mogućnosti nikom predvidive.

Dakle, pogledajmo navedene kategorije vozača - kroz njihovo socijalno - intelektualno - emotivno kolebanje u obličiju koje ih nezadovoljava.

Tip Nabudženog Yugića - potvrdjuje činjenicu da niko nije savršen, dok se neki majstor ne pozabavi istim. To su ljudi željni života - koji umesto dobermana šetaju pinčeve na kratkim povodnicima. Kako li samo izgleda njihov seksualni život? Uvek u stresu da će se na semaforu pojaviti frizirana peglica.

Tip Zastave 101 - je već u startu pobednik medju svim tipovima. Odlučiti se i kupiti ovakva nova kola mogu samo ljudi koji i dalje ne žele da javno pričaju o Staljinu. Motori su za njih maslo kapitalizma, tako da oni za njih ne postoje. To su usamljeni vitezovi - kod kojih se visina osiguranja odredjuje samo štanglom - što inače karakteriše i sve navedene tipove.

Tip Karavana - je mali preduzetnik, koji je to bio ili je tek postao nakon kupovine svog ljubimca. Ovde dominiraju polovnjaci sa izuzetnim karakteristikama. Umesto rotkvica i krompira oni prevoze od plastičnih čaša i tanjira - sve do bele tehnike. Luksuznost njihovih vozila je odavno opevana u seriji "Majstorska radionica".

Tip Taksista - je najemotivniji oblik. Do devedesetih ovo zaposlenje je bilo strogo povereno bivšim zatvorenicima, radi bolje ponovne socijalizacije i rada sa drugarima koje su stekli na izdržavanju kazni. Sada su to najeminentniji psiholozi koje možete upoznati. Karakteriše ih organizovanost ali u principu vuka samotnjaka. Ovaj tip se najbrže ženi.

Tip Vozača dostavnih vozila - je prikriveni Tip Zastave 101, jer ta kola i voze u civilnom životu. S tom razlikom što im je sa službenim autom dozvoljeno i koje bahanalisanje više, jer će to sve ići na teret njihovih gazda. Ova vozila mogu poslužti u nedostatku kvadrata - za razna ljubavisanja.


U svetu bez karoserija, prenosnika brzina i svemogućih lampica - ostaju nam pešačke sposobnosti gde ćemo otkriti da nas hod ne razlikuje samo od životinja već i od surovih mašina.

Hodajmo i smanjujmo guzice.
Hodajmo i podignimo glave, jer su šiberi koliko bili veliki nedovoljni da sagledamo celo zvezdano nebo.
Neka nas preplave mirisi proleća - i zaboravimo na klime i osveživače.

Budimo ono što jesmo - ako baš i ne možemo - onda nam mogu dobro doći ringišpili i vrteške.

Sačuvajmo svoje prohteve - u samo nama tajnim mislima - i nemojmo ostvariti baš sve svoje želje, jer kada sam kao brodolomnik plutao na Pacifiku - želeo sam da stignem do zalazećeg Sunca.
Što sam mu više prilazio - ono se brže pomeralo i tonulo.
Da sam tada stigao - bio bih prvi astronaut koji nije napustio orbitu.

Postavimo ciljeve - i pomerajmo ih lagano iz dana u dan - jer su nam želje jedine vodilje.

Ustvari - željama je najteže.
Strahovi nas posmatraju - dok smisleno gledamo naše rizike.
Obrazi nam gore tada.
Strah životu - često obraz kalja.

Čestito pogledajmo u sebe - onda pogledajmo sebe - i na kraju pogledajmo sve oko nas.

Gledaj stalno!

.

Izvin'te me što psujem

Pošto u poslednje vreme imam
nešto manje komentara
odlučio sam da pišem o politici

Jovan Cvijić je još početkom prošlog veka, rekao - U Srba je strast prema politici, veća od strasti za vodjenjem ljubavi.

Ova zemlja je štura da podari velikog čoveka!
Zato takve ljude moramo da čuvamo i branimo.
Zato palanački mentalitet moramo - zaboraviti.

Blato.
Kalj.
Etiketiranje.
Smeštanje.
Ogovaranje.
Podcenjivanje.
Omalovažanje.

Sve lepe reči za one koji žele da protivnike diskredituju.

Banditi koji su prevažišli i Makjavelija, Luja XV, Atilu i kojekakve Šćepane.

Ljudi koji su iz ličnih interesa odlučili da vode druge.
Ljudi koji su odjednom poveli milione drugih.
Amateri i bukači.
Ološ.

Priznajem da me je nacionalizam pokrenuo početkom devedesetih, ali na tom samom početku, otac moga druga me je iznenada prosvetlio.
Gospodin iz stare beogradske porodice mi je pričao o svojim doživljajima tokom drugog svetskog rata.
- I tako KMS, kada krišom odslušam Radio London - sidjem i kupim nemačke dnevne novine.
- Kako to, čika Kosta? Zar ste čitali okupatorske novine?!
- Tako si mlad, a komunizam te je već zahvatio!? Šteta!
- ?
- Vidiš, saslušamo mi šta kažu Englezi, ali me interesuje šta kažu i Nemci - jer istina je uglavnom negde izmedju. Običan čovek mora da napravi - svoju sliku. I molim te bez navijačke politike.

Hajdmo navijači - udrite u drombulje i pevajte svoje jadne himne.
Bodrite svoje igrače - da naprave što bolji transfer.
Upravu napolje i koljite se sa protivničkim taborom - dok keš samo kaplje.

Zanosio sam se sa, beše Pišanom Revolucijom - dočekao iz Padinjaka kolonu koju oslobodi Velika Leka. Kada je završio - završio je.
Spavao sam na Terazijama.
Kada su me u školi pitali - Zar si morao tamo da spavaš?
Rekao sam - Nas nekoliko je bilo most za sledeće jutro.

Prodjoše godine i ja se nadjoh opet u nekoj revoluciji.
Tada je nekoliko nas, bližih pravoslavnoj opciji - otišlo u rivalsku stranku, vodjstva Protesta.
- A jel stvarno?! Oni vode tu celu stvar?
- Zar vam nije malo čudno što su svi u odboru njihovi članovi. Što vrbuju sve koji donesu priloge. Što su vam smestili na trgu.
- Pa, da. Ali nismo baš sigurni.
- Dovidjenja

Zajednički su uništili omladinu.
Zajednički su za dekadu ocrneli buntovničku snagu.
Zajednički su se umeškoljili.

Sve 68-aši!
Da li vi znate, za šta su se borili te famozne '68 u Jugi.

Borili su se - da se skinu beli mantili i da svi obuku plave.
Borili su se za pravi komunizam.

Onda su se '69 osvetili - i ugurali drogu u zemlju.
Bolje neka samo u svojim glavama prave lepše svetove.

Tada su vožnje i počele.

Nekada davno - voz kada stane, dodju krediti, organizuju se radne akcije i sve se sredi.
Ne tako davno - voz kada stane, skidali smo šine koje smo prešli i stavljali napred, samo da se krene.
Sada - voz kada stane, izadju napolje i ljuljaju ga, samo da mislimo da se krećemo.

Stojimo na koloseku prošlosti i čekamo da nas pregazi voz budućnosti.

Nećemo uspeti - dakle opstaćemo, reče bradonja.

Nekada se znalo kako se edukuje politički kadar.
Prvo pioniri, pa omladinci - za to vreme se uče škole, pa ako si dobar sa znanjem i moralno politički - ti dobiješ upravljačku ulogu u nekoj firmi. Prvo imaš deset ljudi, pa sto, pa hiljadu. Pa ako ti se sve kockice slože - povedeš onda sve u propast.
Sada pišonje i slinavci - psiholozi i dramaturzi - drmaju ovim brdima.

Gde ste miševi?!

Pokoreni smo u prošlom ratu - i red je da nas više okupiraju i postave svoju upravu.
Svoju - a ne naše petokolonaše.
Poturica uvek beše gori od Turčina.

I baš me nešto briga šta se menja i ko se glasa i ko se obara.
Samo me interesuje berza i moj profit.

DAjte mi bolje indekse - ja ću se za izlazak pobrinuti.

Hoću diktaturu!
Hoću jednog krivca!
Neću stoglavu aždaju!

Pošto sam nepopravljiv - i opet ću pevati slobodi - pa ako se seti neka i ona zapeva.

Odoše Turci i procvetaše.

Odoh i ja u svoj svet.

.

Razor NE, ali i DA

Alejandro Sosa je iz Cochabambe.

Dobar je to bio momak - pacifista, samo prema lokaciji kupanja.

U istoriji postoje mnogo suludih ideja.

Recimo, legendarna Lincolnov predlog:
- Hajdemo draga u pozorište, kod kuće je dosadno.
Booth nažalost, nije mario za umetnost i njegovu dosadu.

Posmatrajući ovaj primer - nasmejaćemo se luckastom predsedniku, ali nećemo uvideti glavnog krivca ove tragedije - njegovu suprugu!

Prosečan vek žene je 81 godina, dok je muškaraca 68 godina. Zašto?
Zato što žene nemaju ženu.
Muževi namerno kraće žive - jer im je to jedino begstvo.

Na sva vrata se udara o potrebama za ženskim kućama. Neke šaljivdžije bi rekli da su to javne kuće, ali ako se ozbiljno sagleda problem uvidećemo da su njihove kuće svuda - ponajviše po salonima za higijenu, lepotu i u ostalim korekcionim i hirurškim ordinacijama.

A gde je muška kuća?

Oterali su nas iz kafana, kladionica, stadiona - svuda ih ima.
Ulaze u rudnike. Vise po čukama. Vrište u koridama. Služe po crkvama. Oru po njivama. Obaraju drva. Ni ragbi im nije stran.

I gde da se sakrije ugrožen muškarac?

Oni naivniji pribegavaju batinama, ali lagano trovanje i psihološko urnisanje - dovodi upravo njih na prvi udar. Uvek sam navijao za varijantu - jastuk posle pijanstva.

Krenimo redom.

Upoznavanje. Zaljubljivanje. Brak. Otrežnjenje.

U brak te najviše teraju oni koji su se već oženili. Zašto?
Kažu da te čeka mirna luka - a ono Pearl Harbor.

Na sve strane one imaju razne kurseve i uputstva - kako da u deset poteza uhvatite muškarca.

I kada pristanete da se venčate. One sve preuzimaju.
Organizaciju. Torte. Pozivnice. Ko će gde sedeti. Ko će svirati. Ko će pevati.
Plaćanje je nebitno - jer taj dan je čekala ceo život.

Čuj - čekala ceo život!?

Proslava pobede i agonije koja tek sledi.
Za muškarca to je samo jedan malo veći ručak, u kome knedle i koske dolaze malo kasnije.

Kada nju uzmeš - uzeo si i njenu majku i celu rodbinu.

Kako je rekla DA - ugojila se u trenutku 40 kilograma.

Počinje sa naivnim pitanjima.
- Kada si došao?
- Gde si bio?
Na ova pitanja - svi odgovori bez foto dokumentacije i 50 svedoka nisu validni.

Pitanja koja počinju sa:
- Zašto ti ... ?
- A, što ti ... ?
- Kako to da ti ... ?
Ovo su najopasnija pitanja - jer ovo nisu pitanja, već konstatacije.

Paralelno se bave prikupljanjem otisaka, dlaka, DNK, kao i slučajne provere mailova, SMS i ostalih vidova spoljne komunikacije.

Poznat je slučaj razvoda - jer supruga nije potkrepila svoje sumnje nalaženjem tudjih ženskih vlasi.
Presudjeno je - da ju je varao sa ćelavom ženom.

Skretanje pažnje je njihov primarni zadatak.
- Kako to da ti je sve važnije od mene?

Vrhunac je - nivo kada samo - uzdiše.
Kao pegla - kada pušta paru
- AUHHHHHHH ili PUFFFFFFFFF.

Definiše i uslovljava kuvanje, sredjivanje i upravljanje budžetom.
Uvek je otac taj koji kvari decu.
- Ja im branim, a ti tako!
Pretnje.
- Videćeš ti, kada dodje tata!
Posledica.
- Nemoj, života ti!
Fenomen.
- Bolje udri mene!

I onda ko im je kriv - kada same traže.

Nisu muškarci roboti sa čipovima - i oni su od krvi i mesa.
Od žena ih razlikuje snaga - jer im mozga manjka.
I kako program da uspe kada ga stalno restartuješ i kljukaš bagovima.

Pošto se radi o psihološkom ratu - odgovor mora biti promišljeniji.

Ili se predaš i ti počneš da heklaš - i zajedno sa njom ogovaraš ili dodješ kući zavališ se u fotelju i uhvatiš svog najboljeg drugara - daljinski.
Krajnosti su najgore - zato postoje divne reči - hobi, sportski dan, preferans, politika, posao i sve one dosadne i bezvredne formulacije bekstva.

Jedan rodjak mi je otkrio jedan od njegovih favorita - TV Dnevnik u 19.30 sati.
Osciluje na svaka tri meseca sa praćenjem Dnevnika.
Posle faze ne gledanja - samo jednog dana se zakuca u 19.30 ispred ekrana, bez ikakvog povoda i najave.
Tada kreću pitanja:
- Što opet gledaš, kada se nerviraš?
- Da li je nešto bitno?
- Kako to da te opet interesuje?
Na sva ova pitanja, odgovor je:
- Molim te, pusti me da čujem šta se dešava.

Narednih pet, šest nedelja je tajac u kući - jer je enigma stvorena - a rešenje radja razne filmove i scenarije.

Posle drugog meseca - ponovo se stvari vraćaju na prvobitnu postavku.

Zato trećeg meseca u 19.30 uzima kaput i izlazi u šetnju.
Nova enigma je stvorena. Tajac.

Kada bolje razmislim - odoh da pravim žensku decu!
Odoh u Boliviju!


.

Rešetka

Da bi se definisali na ovoj planeti, koji mnogi zovu, Zemlja preživljavamo prvenstveno zahvaljujući vodi i kiseoniku.

Sunčevi zraci su takodje bitni, mada neki vole delove dana bez njih.

Sastavljeni smo od vode koja nas stvara, ali ta ista voda može i da nas uništi i razboli.

Voda nas čuje i sluša.
Voda pamti.

Ovde smo definisani preko koordinata - visine, dužine i širine.

Za površinu ove planete nas drži sila - koju zovemo gravitacija.

Pojma nemamo šta je gravitacija!

Čine nas atomi i njihov medjuprostor.
U zavisnosti od brzine atoma i molekula i njihovog medjuprostora., uspevamo da sedimo, gradimo kuće, hodamo stepenicama, oslonimo se o ogradu - neki umeju da dovedu svoje čestice u takvu rezonancu da mogu da prolaze kroz zidove i da lete.
Takve ljude zovu duhovima ili ih i ne zovu uopšte - nego ih se plaše.

Nije teško promeniti energetski sistem, ali je mnogo teže prevazići moždane kočnice u shvatanju sopstvene materije. Ne trebaju ti Sveštenici Shaolina da bi doznao kako.

Vreme ćemo zaboraviti - jer nemamo pojma šta je.

Zaboravićemo i ostale osnovne postulate koji su nam nametnuti.

Zaboravićemo brak - jer pojma nemamo šta je.

Zaboravićemo kosmos.
Zaboravićemo granice.
Zaboravićemo slučajnost.
Zaboravićemo struju.
Zaboravićemo državu.
Zaboravićemo matematiku i nauku.
Zaboravićemo prazne priče.

Kada se odreknemo svega.
Otvorićemo ruke i pružiti ih ka nebu - tada ćemo se setiti svega.

Setićemo se Adama i Eve - setićemo se ko su nam preci.

Setićemo se da smo zarobljeni - dovoljno dugo da smo počeli i da uživamo ovde.
Ovde - toliko daleko od Raja, tako blizu Paklu.

Osmehni se sada - makar i samom sebi.

Želim Tvoj osmeh - SADA!!!

Smej se očima.

Lepo Ti je - Lepo nam je.

Sada izadji iz fokusa!

Vidiš da možeš.

Lepo je.

.